На Фестивалу, који је кроз забаву и информисање спојио децу и родитеље, говорило се, између осталог, о зависности од видео-игара, али и о томе које су игре добре, односно лоше, и зашто, које могу допринети деци, и како, а представљени су и локални произвођачи видео-игара. То је било и прилика да родитељи, заједно са својом децом, испробају неке од видео-игара и упознају се ближе с таквом врстом хобија. Фестивал је организован након серије предавања и радионица које су одржане широм Србије, а на којима су до тада били укључени само родитељи.
Тај програм је настао на иницијативу дизајнерке видео-игара Милице Црквењаков пре око годину. Идеја те младе Новосађанке је била да се промени слика о видео-играма, које су у јавности представљене као лоше и као нешто што трансформише децу у насилнике.
– Размишљала сам одакле могу да почнем и схватила да су то родитељи који не играју видео-игре – објашњава Милица Црквењаков. – Ја сам имала фантастично искуство с мојим родитељима, али многи моји саиграчи нису. Родитељи нису разумели њихов хоби, што је „нормално” јер у Србији апсолутно немају ни где да се на реалан начин едукују о видео-играма. Мој тата је играо стратегије, био је укључен колико-толико и схватао је видео-игре. Мама, која није играла видео-игре све док ја нисам направила своју прву, увек се распитивала. Често сам играла мултиплејер игре па је волела да зна с киме их играм, када имамо турнире, о чему се ради у игри и томе слично.
Наша саговорница каже да не жели да поједина деца одрастају с родитељима који не подржавају њихов хоби, који је сјајан јер видео-игре могу толико доброг да донесу. Међутим, сматра да ће ускоро доћи нове генерације родитеља, које су и саме стасавале уз видео-игре, па потреба за таквим програмом неће ни постојати. Данас ипак, осим малог броја родитеља који се занимају за такав хоби своје деце и бирају игре заједно с њима те о томе разговарају, постоје они које то уопште не занима
Сајт као драгоцена подршка
Милица Црквењаков каже да видео-игре имају механизме који могу да нас увуку, а који нам, ако не знамо да их препознамо и боримо се против њих, могу нашкодити. Ипак, оне имају много позитивних страна, због чега и позива родитеље да прегледају сајт www.roditeljigejmera.com путем којег могу читати текстове о темама које их могу занимати, а у вези су с видео-играма и њиховим утицајем, те значајем за децу.
– Тешко је објаснити колико утицаја на децу може имати уколико не поступају на прави начин, а у то је укључено и када им забране видео-игре. Деца ће тада отићи у играоницу и родитељи тек тада немају преглед у то шта се дешава и шта њихово дете игра – рекла нам је Милица. – За све родитељске пропусте људи окриве видео-игре. Не проводе довољно времена с децом па она не развију довољно вокабулар, и то не зато што су играла видео-игре, већ зато што родитељи нису причали довољно с њима. Треба причати о видео-играма – за ручком, у шетњи... Често деца играју видео-игре не размишљајући о томе, а тек када почну да причају о њима, крену да откривају заправо шта је то што играју.
В. Бијелић
Фото: приватна архива
