Муштеријама нуди само сезонско цвеће у пролеће, од априла па док потраје, али док не приспе за продају, посла има још од септембра.
„Одлично иде, задовољан сам“, каже Јањић.“У онуди су мушкатле, сурфиније, гвинеје, цене се не мењају већ годинама. Цвећарством се вреди бавити, али најтеже је продати оно што се произведе.“
Јањић је по струци грађевински техничар, у струци је радио у Сарајеву, у Сремској Каменици је већ 16 година, а вели да је у цвећарству шесту годину јер је одувек гајио љубав према цвећу.
„Купци су људи који овуда пролазе из Ирига, Руме, Сремске Митровице, Новог Сада, али и из комшилука, с Поповице. Нико због продаје испред куће не прави проблем, а себи сам смањио трошкове, тако да бављење цвећарством допоњује кућни буyет. У производњи и неговању цвећа има улагања и ангажовања као и у сваком другом послу.“
М. Митровић
