Она истиче то да су је многи питали који је најлепши град у којем је била, те је сваки пут покушавала да упореди, објасни и одговори. У њеним одговорима најпре се нашао Истанбул, па Напуљ и Валенсија, потом је „пресудио” Рио, затим Копенхаген и Амстердам...
– Заправо сви су ми најлепши, у сваком сам нашла нешто најлепше по чему их памтим – закључила је. – Оно што за мене чини неки град посебним је потреба да му се вратим безброј пута... Не зато што је најлепши, него зато што има нешто магично привлачно, енергију која те обузме да пожелиш да ти је ту дом. Лисабон је један од тих градова, градова с великим словом „Г – каже Слађана Велендечић.
Б. П.
