Као и пре две деценије, и овог пута Радхилдур је била гост карловачког Црвеног крста, само што је сада примљена у кући која је за потребе рада те хуманитарне организације купљена захваљујући новцу њених сународника. У децембру 1998. године у Карловце је дошла на препоруку исландског Црвеног крста јер је њена жеља била да лично уручи 500 пуловера које је осликала служећи се специјалном техником.
– У то време сам се бавила зидним сликарством и дошла на идеју да то што стварам на зиду, прикажем ширем аудиторујуму – каже Радхилдур Ингадотир док гледа фотографије и чланак објављен у нашем листу о њеној првој посети Карловцима. – Преносећи тако цртеже са зида на одећу, настала су два моја пројекта. Међутим, нисам се на томе задржала. Помислила сам да је тај мој стваралачки опус виђен само у уметничким круговима и одлучила сам да те пуловере поклоним некоме коме је то потребно. Обратила сам се Црвеном крсту, који је био вољан за сарадњу, и у тој организацији су ми предложили да дођем у Сремске Карловце. Цео поступак, од тренутка израде пуловера до њихове дистрибуције у Карловцима, забележила сам камером.
А у Јужном огранку Црвеног крста Исланда нису без разлога упутили Радхилдур баш у Карловце. По речима садашње председнице карловачког Црвеног крста, која је била чланица делегације када је Радхилдур први пут била у Сремским Карловцима, Зоре Мијатовић, сарадња с Црвеним крстом те далеке земље успоствљена је средином деведесетих година прошлог века. Црвени крст Карловаца најпре је од Исланђана добио новац за куповину савремене опреме за потребе Народне кухиње, а потом и за кућу у којој организација и данас ради. У знак захвалности за тај гест, тадашња председница Јужног огранка Црвеног крста Исланда Анни Тхрудур Тхоркел сдоттир проглашена је 2002. почасном грађанком Карловаца, а организацији коју је представљала, припала је награда Сремских Карловаца.
Сарадња између два Црвена крста огледала се и кроз размену младих те су Карловчани боравили на Исланду, а Исланђани у Карловцима. Из те, како је Зора Мијатовић рекла, хладне, али земље топлих људи, у Карловце су стизале и пошиљке помоћи друге врсте, као што је гардероба за избеглице. Један контингент одеће с Исланда је стигао кад и Радхилдур била прошли пут.
– Вратила сам се да потражим пуловере – каже Исланђанка са смешком. – Дошла сам, заправо, да се сретнем с људима који су добили пуловере, да видим шта с њима догодило у међувремену. То ћу такође забележити камером. Намеравам да материјал од пре 20 година спојим с овим садашњим, од чега планирам да начиним уметничку инсталацију.
По њеним речима, садашња ситуација у Србији и она коју је затекла пре две деценије битно се разликују. Како каже, пре 20 година све је било притиснуто маглом и неком тескобом, док данас то није случај.
– Људи сада у Србији гледају напред, у будућност – каже ова Исланђанка, која је, иначе, често у Србији захваљујући учешћу у разноврсним уметничким програмима.
Након Црвеног крста посетила је и једну породицу, желећи да оствари свој уметнички наум. За разлику од прошлог пута, сада ће у Карловце и Нови Сад доћи већ наредне седмице и тада планира да се задржи мало дуже.
З. Милосављевић
Пројекат „Јавни интерес у Сремским Карловцима“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не узражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
