Ослобођење Бачке, Баната и Барање створило је услове да народ изабере представнике за Велику народну скупштину, која је две семице касније, 25. новембра, у Новом Саду донела историјску одлуку о присаједињењу тих регија Краљевини Југославији. Ослобођење и улазак српске војске у Петроварадин и Нови Сад остало је забележено у историји Српске Атине као дан у којем ниједан становник није изгубио живот и у којем ниједан мост није срушен. Ослободиоце је дочекао срећан народ, жељан мира и реда, жељан онога што ће убрзо уследити – присаједињења Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.
Пут од 1914. до 1918. године био је проткан тешким мукама и искушењима кроз које је прошло новосадско становништво, наглашава директор Историјског архива града Петар Ђурђев.
- Градска управа је 3. августа донела одлуку о престанку рада свих установа које су окупљале Србе: Српске читаонице, Српског сокола, Занатске задруге, Трговачке омладине, Занатлијског кола, певачког друштва „Невен”, а ускоро су престали да излазе и листови на српском језику: „Застава” и „Браник”. Затим су распуштене и све српске политичке странке у Угарској: Радикална, Либерална и Народна - каже Ђурђев. - Уследиле су антисрпске манифестације, приликом којих су разбијане фирме српских дућана које су биле исписане ћирилицом. Уведен је убрзо и преки суд, а затим је уследио талас интернација свих виђенијих Срба: Јаше Томића, Јанка Перића, Мите Клицина, Мите Алексијевића, Стевана Адамовића, Косте Хаyија, Исидора Бајића и многих других.
Цивилно становништво било је свесно безизлазности и сложености ситуације. Оно се стоички носило са страховладом, док су мобилисани храбро тражили шансу да се предају српској или, касније, руској војсци.
- И поред тешких несташица, идеја хуманости није нестала у Новом Саду, пошто је 1917. године формиран Средишњи одбор за смештање сироте и гладне деце из Босне, Херцеговине и Далмације по Новом Саду и другим местима данашње Војводине. Одбор је у свом раду успео да спасе неколико хиљада деце - каже Ђурђев.
После пробоја Солунског фронта и капитулације Бугарске, уследио је и преврат у Угарској. Аустроугарска монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Српски политичари и родољуби су почели да се окупљају и организовано да делују у Новом Саду већ почетком јесени 1918. године. Међу њима је покренуто питање формирања одбора који би по слому Аустроугарске преузео власт у граду из руку мађарске управе.
- Први такав одбор створен је на иницијативу предратног вође Српске народне радикалне странке Јаше Томића. На Салајци је одржаван први јавни велики српски збор још од 1914. године, на којем је Јаша Томић императивним говором разложио план даљих акција - појашњава Ђурђев. - Након његовог говора, око пет стотина младих пријавило се у српску народну стражу. Сутрадан, Српски народни одбор је одржао и своју прву јавну седницу у Великој дворани Матице српске. Тада је и званично изабрано руководство: председник Јаша Томић, потпредседници Аркадије Варађанин и др Игњат Павлас, секретари Мита Ђорђевић и др Милан Петровић и благајник Лаза Миросављевић.
Команданту немачких трупа Српски народни одбор упутио је ултиматум да до 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако је град био ослобођен без борбе дан пре уласка српске војске у Нови Сад 9. новембра. Када је јављено да српска војска долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника, који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је, у име Новосађана, први поздравио српске војнике угледни грађанин Сава Стојковић, члан Управног одбора Матице српске. Он је окићену српску заставу предао мајору Војиславу Бугарском, као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.
Српски народни одбор је обавио и свој најважнији задатак – припрему и одржавање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра 1918. године у Новом Саду, чиме је потврђен значај средишта националног покрета. Скупштина је решила да се Банат, Бачка и Барања отцепе од Угарске и прикључе Србији, а преко ње и југословенској држави, те да се створе извршно и представничко тело за те области: Народна управа и Велики народни савет.
Улазак српске војске у Нови Сад спада у ред најважнијих и најлеших догођаја у модерној историји Новог Сада јер, поред тога што је извршена воља народа, постављени су и темељи за привредни, политички и културни успон Новог Сада. Податак да је Нови Сад у периоду од 1918. године до 1933. године дуплирао своје становништво, подигао и развио индустријску производњу и изградио нове делове града, најбоље сведочи о благодетима које су дошле на крилима слободе. Као административни центар Дунавске бановине, Нови Сад добија многе монументалне грађевине, као што су Бановина (садашња зграда покрајинске владеи скупштине), Танурyићева палата, Раднички дом и друге. Према једном новинском чланку из 1938, град је добио 4.500 нових зграда (углавном приземних) и читава нова насеља.
С. Ковач
Фото: Архив града
