У јануару су им надлежни из Војске Србије и Завода за изградњу града рекли да морају да се иселе одатле најкасније до марта. То је била усмена опомена. Мајка и супруга Бојана Ђуркић каже да чека писмену одлуку, на шта јој је речено да ће је добити, али да ће то значити крај, односно да ће након тога имати само осам дана да се исели. С друге стране, ако не пронађу одговарајући кров над главом, Центар за социјални рад ће им одузети петоро деце.
„Страх ме је од тога и нећу да дозволим да ми узму децу”, каже Бојана Ђуркић, истичући неколико пута да се свим снагама труде да школују децу да не би завршила „онако како не треба”. Да су успешни у томе, доказују и одлични резултати у школи, као и спремност директора ОШ „Жарко Зрењанин” да им помогне на све могуће начине. „Помажу нам на разне начине, обезбеђују књиге, школски прибор, деца иду на додатну наставу, добијају ужину и све. Трудимо се да их школујемо и да увек буду чисти. До сад нисмо имали ни са ким проблема, а нико није ни упућен у то у колико лошим условима живимо јер се то по деци не види.”
У то смо се и сами уверили на терену. Седам чланова невенчане заједнице Ђуркић живи од 26.000 динара социјалне помоћи и дечјег додатка. Некад, скупљањем секундарних сировина, успеју да догурају и до 30.000 динара. То им, наравно, није довољно. Стога им је свака новчана, или било каква друга помоћ, добродошла.
„Ми ни пре 15 година нисмо имали где да одемо, па смо дошли овде и пронашли порушену бараку, коју смо колико-толико средили. И даље немамо ни основне услове за живот. Нико нам никад од надлежних није долазио па смо мислили да можемо ту да останемо”, прича Бојана. „Покушавамо да нађемо нешто друго, али и кад тражимо неки стан за изнајмљивање, кад власници чују да нас је седморо, неће да нас приме. Нама би добра била и нека трошна кућа, а спремни смо и да сав новац дамо на кирију ако треба, само да не останемо на улици.”
Да до тога, ипак, не би дошло, ОШ „Жарко Зрењанин” је потражила помоћ од Удружења грађана „Нови Сад”, у нади да ће они успети да позову што више Новосађана да помогну породици Ђуркић. Иако немају много захтева, једина им је жеља да буду и даље у Новом Саду да деца не би морала да мењају школу и на тај начин додатно буду узнемирена.
„Мени је овде мало добро, мало лоше, али ми ништа не фали, осим баке”, каже нам најмлађа ћерка, шестогодишња Бојана, која једва чека да од септембра крене у школу.
Жао јој је што мора да се исели, али ако би могла да бира где да живи, онда би то било у хотелу, али с целом породицом.
„Имам све што ми треба, али бих волела да имам лутке, кола и кућу за њих”, каже она.
Уколико неко жели и може да помогне породици Ђуркић, то може урадити уплаћивањем новца на жиро рачун 160-450858-70 у банци Интеза или на број 355-3200555580-26 у Војвођанској банци.
Тражи се решење за породицу Ђуркић
Град Нови Сад труди се да пронађе решење за стамбене проблеме породице Ђуркић која живи у импровизованој бараци на Лиману 4, изјавила је за РТВ вршилац дужности начелнице Градске управе за социјалну и дечију заштиту Вера Гркавац.
"Град, наравно, неће ту породицу присилно иселити, нити је тако нешто икада урадио", казала је Вера Гркавац.
Породица Ђуркић већ годинама живи у бившем војном објекту а након што је град са Војском Србије склопио споразум о уступању тог земљишта појавила се опасност да седмочлана породица остане без крова над главом.
"Предузели смо кораке да помогнемо тој породици и надам се да ћемо успети", каже је Гркавац и додаје да постоји могућност да им се додели једнократна новчана помоћ за изнајмљивање стамбеног простора.
Такође, додала је, Град већ помаже породицу Ђуркић кроз различите облике социјалних давања, попут бесплатног боравка деце у вртићу и бесплатних уџебеника и ужине за школску децу.
Она је изричито одбацила могућност да се деца из те породице раздвоје од родитеља.
"Центар за социјални рад је утврдио да породица брине о деци, они су добри ђаци", нагласила је.
Л. Радловачки
