У њима се одржавају културне манифестације, прославе празника, али су често једина места где деца могу да се друже или прикључе разним активностима, а да не морају да се километрима „клацкају“ аутобусом до Новог Сада. Недавно су се четири основне школе у приградским насељима Бегеч, Степановићево, Буковац и Шангај нашле „у проблему“. По Уредби Владе Републике Србије о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и јавних основних школа претило им је гашење.
Уредба прописује да јавна основна школа може бити основана, као посебна установа, за најмање 480 ученика или 16 одељења. Тај критеријум нису испуњавале ОШ „Вељко Петровић“ у Бегечу с 263 ученика у 15 одељења, „Алекса Шантић“ Степановићеву са 142 ученика у осам одељења, „Вељко Влаховић“ Шангају са 146 ученика у осам одељења и „22. август“ у Буковцу с 280 ученика у 14 одељења.
Ипак, по поменутој уредби, школа може наставити рад ако на удаљености до два километра не постоји друга, ако се у њој изводи настава на језику и писму националне мањине, односно двојезично, а међу критеријумима је наведено да је потребно уважавати специфичности локалне традиције национално мешовитих подручја и подручја насељених националним мањинама.
Директорка ОШ „22. август“ у Буковцу Миланка Деман захвална је Граду што није дозволио да дође до гашења те школе, већ је пронашао решење.
– Живимо у 21. веку када не можемо дозволити да нам деца остану неписмена – јасна је директорка Деман. – Није добро да мања места остају без школе јер, ако нема образовне установе, деци из приградских насеља се ускраћује прилика за напредовање. Нашу школу не сматрамо само за образовну установу већ и за културно-васпитну јер постоје чврсте везе мештана и школе. Родитељи наших ђака учествују у активностима, ученици су чланови Културно-уметничког друштва, Добровољно ватрогасног друштва...
Директорка Деман каже да насеље „живи“ само ако има школу. Поготово што се последњих година стално говори да млади треба да се врате на село. Због тога, како каже, такав поступак би био сасвим погрешан и супротан томе.
На задовољство ђака и њихових родитеља, али и директора и наставника поменутих школа, Град је, уважавајући критеријум из Уредбе који се односи на специфичности локалне традиције, национално мешовита подручја, затим чињеницу сталног раста броја деце на територији Новог Сада и повећања броја ученика који похађају основне школе, успео да „спасе“ те школе. Град се, између осталог, позвао на податак да на удаљености до два километра не постоји друга основна школа, као што је то случај у Буковцу и Степановићеву.
Како су објаснили, на тај начин се обезбеђује једнако право и доступност образовања и васпитања ученика, без дискриминације по било којем основу, а постижу се васпитни циљеви и оптимално се користе ресурси.
С. Ковач
Фото: С. Шушњевић
