носа и очију, као и голицање у грлу, у пролеће могу значити прехладу, али је у већини случајева то последица управо алергијске реакције на неку од врста које цветају у то доба.
У ординацијама Дома здравља „Нови Сад“ знатно је повећан број пацијената, како деце, тако и одраслих, с најчешћим дијагнозама алергијских реакција. Углавном се ради о поленским кијавицама и алергијском коњунктивитису. Деца-астматичари чешће добијају нападе, али су таква стања родитељима препознатљива јер се понављају из године у годину па су упознати са симптомима и с начином на који треба да реагују у таквим ситуацијама.
По речима лекара, основни услов за делотворност терапије је свести контакт пацијента с поленом на минимум у време када концентрација полена достиже свој максимум, а то је од 10 до 16 часова. У том периоду пацијенти не би требало да излазе из куће. Такође би требало избегавати боравак на отвореном када су дани топли и сунчани а ветровити јер се полен путем ветра разноси стотинама километара. Децу не би требало изводити у природу, нити би требало боравити испод процветалог дрвећа и цвећа пошто се тиме поспешује алергијска реакција. Али, с обзиром на то да је боравак у природи благородан, препорука лекара је употреба антихистаминика, који ће онемогућити појаву алергије у јакој форми. Осим тога, требало би при руци имати средства за нос и очи која би требало апликовати локално да би се смањио продор алергена преко слузнице носа. По доласку кући, треба скинути с детета све у чему је било у природи, опрати му косу и окупати га и тако скинути полен.
Најважнија је превенција алергијских стања те се пацијентима саветује да прате концентрације полена у ваздуху путем интернета, а често и лекари деле календаре полена особама које дођу на преглед. Иако је превенција најважнија, има случајева када се пацијенти касно јављају и дочекају да симптоми узму маха и тада долази до гушења и почетка астматичних стања. Чести разлози касног јављања лекару су мешање симптома алергије са симптомима прехладе па лекари указују на то да симптоми прехладе трају у просеку десетак дана, а уколико тегобе трају дуже, треба поступати као да је реч о алергији.
И. Миклоши
Крпељи још мирују
У пролеће се јављају и проблеми с општепознатим паразитима – крпељима, који су преносиоци заразних болести, а нападају како људе, тако и животиње. Њихова станишта су шуме, висока трава и предели прекривени жбунастом вегетацијом. С обзиром на то да су најзаступљенији после кише, за сада у амбулантама није било пријављених случајева. Препорука лекара је да родитељи деци гардеробом прекрију тело што је више могуће. Након повратка кући, препоручује се и детаљан преглед тела и деце и одраслих да би се са сигурношћу искључила могућност присуства крпеља.
