– Када дође време за пензију, намеће се питање „Шта сад, шта ћу са својим слободним временом?” – о моћи музике у трећем добу говорила је диригенткиња хора „Музика санат” мр Хермина Гуга Сарка. – Слободног времена нема. Погледајте културно-уметничка друштва, одете на њихову пробу и постанете свесни да не можете да одредите године тих људи. Они су пуни живота, елана, снаге, просто зраче. Нема ничег лепшег за човека или жену који се тиме баве, а ни за њихову породицу која зна да су им мајка, отац, бака или дека на правом месту и да уживају у ономе што раде. Музика је стварно лек за душу! Већ само спремање за хор, о наступима да не говоримо, даје смисао њиховом животу. Одлазе да певају, а тиме и себи и другима показују да је живот леп.
Много је љубави кроз песму концентрисано и љубав није само бенефит младих. Креативне активности пружају људима у трећем добу више него неопходан осећај да вреде и нису запостављени.
– Квалитет живота битан је за сваког човека, а поготово за треће животно доба – у име Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова поручила је др Милка Будаков. – Какав ће живот бити када се човеков радни век заврши, када буде могао да се посвети неким другим активностима, зависи од његових психофизичких способности.
Диригенти Александар Муњин и Дамир Милошевић, први у шпанском хору „Центро де дија”, а други у српском хору „Споменак”, изнели су своја искуства о функционисању хорова. Општи закључак је да у хору влада породична атмосфера. Сви постану јединствена целина, фамилија без које не могу да замисле живот. Чак има примера у којима певање директно утиче на њихово здравствено стање – бол престаје.
– Физичка активност сигурно утиче на бољи квалитет живота – закључак је мастера спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду Даринке Коровљев. – Она балансира и менталну и физичку компоненту. Увођењем физичке активности и здравог начина живота побољшавају се аспекти квалитета живота у друштвеном, психолошком и физиолошком смислу, а то су: боља самосталност, функционалност, самоефикасност, боље самовредновање и јачи осећај задовољства сопственим животом. Хипократ је одавно рекао: „Решење је у умерености” . Када бисмо сваком појединцу могли пружити праву дозу неге и вежбања, ни премало, ни превише, пронашли бисмо најсигурнији пут ка здрављу.
Б. Павковић
