Сваке године он одабере неку од телефонских говорница широм града и тамо остави одређени број књига. Ко жели, то је поклон.
„Подсећам на овај дан да би људи више ценили писане и писмене трагове“, објашњава Шушњевић. „Тада су данима гореле књиге од непроцењиве вредности. Комплетна библиотека Вука Караyића, Ђуре Даничића, Доситеја и ко зна кога још... Срби не знају шта је нестало. Веома нас је то уназадило, а ми немамо ни представу о томе. Можда смо могли да научимо још неке лекције, а оне су отишле у дим... Уз књиге је приложио и неколико огласа из Политике која је и тог 6. априла стигла у Нови Сад и продавала се у јутарњим сатима.“
Б. П.
