С појмом терапије потпомогнуте живим бићем и терапијским јахањем сусрела се најпре у Удружењу „Хипотенс“, а како је већ неколико година била власница паса расе стандард пудла, одлучила је да се посвети истраживању њихових могућности. У октобру прошле године са својим псом Алфом почиње волонтерски да ради терапије у Новосадском хуманитарном центру.
- Ти пси се узимају из легла које је намењено за неку врсту помоћи, дакле родитељи морају бити пси који већ имају искуство с терапијом или су били лични помагачи особи с инвалидитетом – објаснила је Александра Филиповић. – Након две и по године, дочекала сам таквог. Алфа је имао четири месеца кад је стигао до мене и одмах смо почели да развијамо његов карактер, с обзиром на то да већ рођењем има добар темперамент.
Терапија у простору Новосадског хуманитарног центра намењена је првенствено младима од 15 до 30 година. Долазе једном седмично и имају 10 бесплатних сусрета. Све информације могуће је добити преко „Фејсбук“ странице и „Инстаграм“ профила „Психологија и Ми“.
- Уколико је особа малолетна, при првом сусрету тражимо присуство родитеља или старатеља, обавештавамо га да је ту пас, добијамо пристанак и на тај начин их упознајем са опхођењем према псу – наводи Александра. – Уједно кроз тај разговор откривамо проблем. Након тога, млада особа наставља сама уз нашу помоћ. Присуство пса деци смањује осећај да је то терапија, нешто што подсећа на одлазак код лекара. Игра са псом их отвара, уче да испољавају емоције. Млади одрастају, емотивно сазревају и само им је потребна подршка у томе.
Алфа реагује на емотивне промене и набој који осети или уочи код младог клијента. Уколико је узнемирен, додир и исказивање емоција према псу су први потези у терапији, који помажу да се напетост ублажи. Уколико се догоди да клијент заплаче, Алфа му одмах прилази.
- Постоје и клијенти који су изузетно затворени, те из сеансе у сеансу не долазимо до резултата, иако желе да реше проблем – открива Александра Филиповић. – Тада активирам Алфу тако да уђу у комуникацију с њим, односно да постигну да их у нечему послуша. Ту схватамо где је проблем и трудимо се да пронађемо начин да га решимо. Клијенти који су под изузетно великим стресом, играју се с њим тако да физички троше енергију. Иначе, радимо само сада и овде, увек им постављам питања као што су “А данас? Како се данас осећаш?” или „Погледај како те Алфа гледа. Шта осећаш сад кад видиш тај поглед?“
Терапија са младима одвија се појединачно, а Александра планира да организује и групни рад, али са децом. Од јуна је почела да ради и у „Максимо“ центру, који је основало Удружење родитеља „Подржи ме“, а у који долазе деца са тешкоћама у развоју.
- Да бисмо помогли детету, мислим да је једнако важно укључити родитеље и да је подршка одраслима једнако потребна док пролазе кроз дететову промену – сматра Александра. - То утиче на целу породицу, а комплетна подршка целој породици биће поента нашег рада, што управо центар „Максимо“ нуди.
А зашто баш пудла?
- Поред моје давне заљубљености у њих и чињенице да су пси за стан, открила сам да пудла не изазива алергијске реакције чак ни код оних који су алергични на длаку животиња. Обрадовала сам се при помисли да то значи да код Алфе сви могу да дођу. С друге стране, пудла је веома активан пас, а деца су таква, она уче кроз покрет, игру и акцију. Пудла, као велик пас, може да издржи различите стимулансе, поготово због тога што деца умеју да буду и груба и нежна. Длака пудле је нешто потпуно другачије од контакта на који су деца свакодневно навикла, а због дужине деца могу и креативно да се изразе, да јој везују машнице, праве кикице и на тај начин вежбају прецизност, моторику и, изнад свега, развијају емпатију и стрпљење – закључује Александра Филиповић.
Б. Павковић
