Пожара на отвореном од почетка године до сада има мање у односу на исти период претходне, када их је било 497, и 2019. године, када их је било 828. Из Кабинета су нагласили да је број пожара у затвореном такође уобичајен за ово доба године.
– Већи број пожара на отвореном простору углавном настаје када наступе екстремни временски услови, као што је сушно пролеће, јесен или екстремно високе температуре лети – рекли су из Кабинета. – Тада долази до исушивања вегетације и тада су повољни услови за настанак и ширење пожара на отвореном простору.
Како наводе, у овом делу године пожари на отвореном простору настају углавном на некултивисаним површинама, двориштима викенд-насеља, површинама под трском, али и на депонијама смећа и сметлиштима. Због виших температура и недостатка кише, вегетација се суши и стварају се повољни услови за настанак пожара, најчешће је то случај током марта и априла, а некада чак и крајем фебруара.
Пожари на отвореном у пролећном периоду могу да се спрече – траву, смеће и ниско растиње не треба палити, јер се на тај начин ватра може пренети на околне површине на којима има суве траве и растиња, преко којих пожари често захвате шумска подручја и националне паркове. Пожари у тим случајевима могу да се прошире и на куће и викендице, а поред материјалне штете која се том приликом прави, могу се повредити и људи.
– Утврђивање узрока настанка пожара није у надлежности Ватрогасно-спасилачке бригаде “Нови Сад” – објаснили су из Кабинета. –Опште је познато да је људски фактор узрочник од 70 до 80 одсто насталих пожара, због несавесног и немарног понашања, али и због намерних паљевина, спаљивања стрњишта, суве траве, корова, лишћа и грана.
Приликом пријављивања пожара, особа која позива оператера из Ватрогасно-спасилачке бригаде “Нови Сад” треба да буде што смиренија и да одговара на питања која му оператер поставља, а која су неопходна како би се ватрогасна екипа упутила на место пожара – где се појавио пожар (улица, број, евентуално назив краја и најближи путеви за долазак на место догађаја), шта гори и врста пожара (стамбена зграда, пословна зграда, индустијски објекат, кућа), да ли су животи људи у опасности, обим пожара и у ком је делу зграде, као и да ли су суседни објекти у опасности (кровна конструкција, спрат), као и своје име и презиме и број са којег је особа која дојављује пожар позвала.
– Упућивање ватрогасно-спасилачких екипа зависи од низа фактора, врсте ванредног догађаја, интензитета, обима, количине запаљиве материје, површине, броја угрожених људи, могућности ширења пожара, потенцијално угрожених људи и материјалних средстава – казали су из Кабинета министра унутрашњих послова. – На место пожара упућује се одговарајућа ватрогасно- спасилачка екипа са потребним возилима, ватрогасном и осталом опремом.
Како наводе, гашење пожара на отвореном простору је тежак, компликован и физички захтеван задатак јер се пожари на отвореном простору дешавају далеко од комуникација на тешко приступачним теренима, због чега се откривају касно, када већ достигну велике размере.
– Апелујемо на грађане да не пале траву, смеће и ниско растиње на отвореном простору, у урбаним срединама, на обрадивим површинама и у близини шума, због изазивања опасности по безбедност грађана и имовине – нагласили су из Кабинета министра унутрашњих послова.
Д. Андулајевић
Фото: Дневник
