Ове јесени у ђачке клупе Пољопривредне школе село је 277 ученика. По заинтересованости за образовне профиле које нуди та средња школа предњаче ученици који долазе из породица које се баве пољопривредном производњом, мада не заостају ни деца из градских средина.
Према речима директора школе Душана Гагића, велика заинтересованост је резултат традиције и успешног школовања добрих пољопривредника те поновног оживљавања пољопривреде у Војводини.
– Доброј промоцији школе допринели су медији који су пропратили значајне манифестације, попут прославе 70 година постојања школе и многих такмичења на којима је наша школа учествовала – појаснио је Гагић. – Осим тога, наши ђаци и наставници обилазе основне школе по војвођанским градовима и селима да би децу упознали с оним што школа нуди.
Школа сарађује с бројним привредницима, државним фирмама и установама, попут Пољопривредног факултета у Новом Саду, Ветеринарског факултета у Београду, Института за ратарство и повртарство „НС семе”, предузећа „Делта аграр”, Института за кукуруз, Института за крмно биље, Научног института за ветеринарство у Новом Саду, те кланица, млекара, ветеринарских станица и амбуланти, као и многим удружењима.
– Сви они доприносе бољем савладавању наставног процеса. Ученици се сусрећу с модерним начином производње, с новим технологијама, упознају се с функционисањем различитих фирми, као и начинима стипендирања и могућег запошљавања – појаснио је Гагић, и додао да Пољопривредна школа сарађује с основним школама и предшколским установама да би се код најмлађих развила љубав према биљкама и животињама.
Директор Душан Гагић истакао је сарадњу са школама у региону – с две школе у Словенији, осам у Македонији, две у Мађарској и са школом у Хрватској. – Имамо и контакте са школама у немачкој покрајини Баден-Виртемберг, Белорусији и Јапану – истакао је Гагић. – Резултат те сарадње су протоколи и пројекти који за циљ имају размене ученика у оквиру практичне наставе, а која доприноси бржем усвајању нових технологија и знања, као и унапређивању и осавремењавању наставног процеса.
Рад у Ученичкој задрузи за џепарац
Да би мотивисали ђаке и да не дође до застоја у функционисању школске економије, на располагању им је Ученичка задруга. Како нам је објаснио помоћни наставник Душан Аврамовић, она се организује викендима и празницима.
– Ученици се добровољно пријављују да слободне викенде проведу на имању, радећи све оно што им се зада – казао је Аврамовић. – Најчешће их је четворо или петоро и задужени су за мужу, чишћење штала, заливање и расађивање биљака, али „скачу” и у помоћ око механизације.
Осим тога што помажу у одржавању имања, ђаци на тај начин зарађују yепарац. Наиме, њима се плаћа радни сат, а дневно проведу око 12 часова на економији. Аврамовић је поделио с нама и то да, иако „задругари” имају много већи обим посла од ученика који су на пракси, заинтересованост је изузетно велика, па постоји „листа чекања” која је попуњена месец и по унапред.
Према Гагићевим речима, у плану је унапређење и проширење сточарске производње, посебно свињарства, као и производња цвећа и органских производа, те проширење био-баште. У тој образовној установи не крију жељу да постану један од највећих едукативних центара у региону. То би постигли кроз осавремењивање образовних профила у складу с европским трендовима у пољоприведи јер у тој футошкој школи пољопривреду виде као један од стубова и сратешких праваца наше земље.
С. Ковач
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
