Екипа у којој су били Сања Старчевић, Милица Михаљчић, Бранка Ристић, Марко Алексић и Лука Милетић освојила је три златна, једно сребрно и четири бронзана одличја, а такмичили су се у категоријама припреме модреног и националног јела, ресторанског десерта и артистици, односно резбарењу воћа и поврћа. Ментор такмичара СШ „Светозар Милетић” Милан Кнежевић испричао нам је да су ђаци те новосадске средње школе две године заредом учествовали на интернационалном такмичењу у Словенији. Оба пута су постигли запажене резултате, а сад им је финансијски помогла и подржала их Куварска асоцијација Србиије.
– Упркос томе што смо последњи месец вежбали два пута недељно, спремно смо дочекали изазове. Сјајни резултати су круна четворогодишњег школовања – похвалио је своје ученике професор Кнежевић. – Учесника је било из свих крајева света: Словачке, Мађарске, БиХ, Македоније, Италије, Азербејџана, Турске... Наши ученици су се такмичили у категорији јуниора – до 21 године – и били су међу најмлађим учесницима и није им било лако јер две или три године искуства у кулинарству може много да значи на великим такмичењима.
Матуранткиње Милица Михаљчић и Сања Старчевић такмичиле су се у категорији припреме модерног јела и ресторанског десерта. – Одлучили смо се за бранцина пуњеног инћунима и маслинама у алгама с пиреом од грашка и сосом од шкампа – рекла је Милица. – Било је то захтевно јело јер не само да сам морала да припрем намирнице већ ме је чекало и филетирање рибе. Међутим, кроз такве задатке показују се вештине које су се стекле током школовања.
Сања Старчевић се такмичила у две категорије и освојила златно, односно бронзано одличје. – Задатак је био да припремим фламбиране пачије груди с пиреом од манга и целера и сосом од наранyе уз различито поврће као декорацију – казала је Сања. – Осим тога, знање сам показала и приликом припреме ресторанског десерта, а симпатије жирија сам освојила необичном тортом од мака.
По речима ментора Милана Кнежевића, читава екипа се с лакоћом носила са свим изазовима и непредвиђеним ситуацијама на такмичењу. Имали су на располагању само 40 минута да под будним оком судија пропреме и декоришу јело.
Телећа рагу чорба по рецептури старој 40 година
Ученички ресторан „Старо здање”, с капацитетом од 80 седећих места, отворен је 1973. године и налази се на Тргу Марије Трандафил 1, а суграђани га могу посетити сваког радног дана од 10 до 22 часа. У прелепом амбијенту, који се може мерити с луксузним ресторанима, ученици СШ „Светозар Марковић” на практичној настави припремају јела и послужују госте уз надзор професора.
Управник школског ресторана и наставник угоститељства Зоран Окулић каже да „Старо здање” спада у ресторане високе категорије с три звездице.
– Обично када људи чују „школски ресторан” очекују мензу с алуминијумским тацнама, међутим у нашем ресторану је послуга на високом нивоу, а простор уређен као и у другим ресторанима – кроз осмех нам је рекао наставник Окулић. – Често имамо госте из Матице српске и других државних фирми, а долазиле су и политичке делегације. Цене су 20 до 30 одсто повољније у односу на ресторане, порције стандардне величине, а што се тиче укуса, усуђујем се да кажем да је бољи, јер се све припрема „по књигама”.
У мени ресторана увршћена је понуда националне и интернационалне кухиње, али и ловачки мени. Чувена је телећа рагу чорба, која кошта 120 динара, а припрема се по рецептури старој 40 година. Рачун за већу групу гостију обично износи између 900 и 1.600 динара. У понуди су и јединствени десерти који се не могу наћи на другим местима у Новом Саду.
– Мене је задесио пех да ми пукне блендер приликом пасирања грашка – надовезала се Милица. – Ипак, снашла сам се. Узела сам другу шерпу, заменила намирницу и наставила као да се ништа није догодило.Такође, имали смо потешкоћа приликом припреме јела која су захтевала употребу рерне. Пошто је нисмо имали, добили смо пица-пећ која ипак није ни приближна рерни, а тањире смо загревали на пари. Ипак, освојили смо награде јер се, осим хране, оцењује и сналажљивост у проблематичним ситуацијама.
– Највише сам стрепела због фламбирања – искрена је била Сања. – Први пут сам ту технику вежбала тек пред такмичење, а с обзиром на то да се користи алкохол и отворен пламен, морам признати да ми није било свеједно.
Обе девојке су уметност припремања хране заволеле још у детињству и одлучиле професионално да припремају јела. Ипак, предрасуде према том послу су и даље присутне у друштву, а посебно међу младима.
– Протеклих петнаестак година мења се став људи према „човеку за шпоретом” – казао је професор Кнежевић. – Потржња за куварима је огромна. У европским земљама шеф кухиње је у рангу доктора, док код нас то још увек није случај, па због тога квалитетни кувари, нажалост, одлазе у иностранство у потрази за бољим животом и признањем.
С. Ковач
