УГ „СУБУРБИУМ“  Да културно живи Подграђе

“Баштина значи идентитет!” – у три речи је суштина активности Удружења грађана „Субурбиум“ из Подграђа Петроварадинске тврђаве.
Udruženja građana „Suburbium” zalaže se za očuvanje baštine Foto: „Korzo Portal”
Фото: Удружења грађана „Субурбиум” залаже се за очување баштине Фото: „Корзо Портал”

Помало далеке 2002. године основала га је група историчара, архитеката, новинара, фотографа, писаца, историчара уметности … који су деценијама посматрали петроварадински Градић као баштину која пропада, притом постављајући питање како то да нико није осмислио садржајне акције које би Новосађане привукли да једнаку пажњу посвете његовим аутентичним уличицама и барокним грађевинама из 18. века, као што је посвећују Петроварадинској тврђави ка којој иду пролазећи кроз Градић.

- Годину по годину, окупио се круг људи различитих струка, основали смо „Субурбиум“ чије име значи “подграђе”, што говори о томе где се налазимо, ми смо у Доњем граду Петровардинске тврђаве – с нескривеним емоцијама према амбијенту у којем живи прича новинарка и оснивач Удружења Бојана Каравидић. – Од тада смо урадили бројне пројекте, конкуришемо у Граду, Покрајини, у Министарству културе. Ми смо један од оснивача међународне организације „SEE Heritage Network“ (Мрежа за баштину Југоисточне Европе), па су нас и они подржали.

Фото: Бојана Каравидић Фото: „Корзо Портал”

Књига издата пре десетак година “Заборављени град – Доњи град Петроварадинске тврђаве” издавачки је подухват „Субурбиума“. Преведена је са српског на енглески, француски, немачки и мађарски језик. Реч је о публикацији која садржи десет есеја угледних новосадских писаца и стручњака који се баве Подграђем, са пратећим фотографијама чувеног фоторепортера листа “Дневник” и сарадника „Субурбиума“ Стевана Лазукића. Још једно важно издање је књига Слободана С. Радовановића “Петроварадински комунитет 1702 – 1849”, која садржи податке значајне за нова истраживања овог подручја.

- Ипак, почетни кораци се не заборављају. Најпоноснији смо на наш први пројекат, прву савремену 3Д мапу Петроварадинске тврђаве коју је урадио наш сарадник, један од оснивача, архитекта Александар Станојловић – наглашава Бојана Каравидић. – Он је дизајнирао и мапе Подграђа, Сремских Карловаца и Сентандреје које су преведене на енглески, немачки и мађарски језик. Те мапе су постале заштитни знак „Субурбиума“ и наше почетне издавачке делатности.

Осим издавачке делатности, „Субурбиум“ организују и стручне скупове међу којима саговорница издваја међународни “Културна/градитељска баштина – примери, аспекти, поуке”, одржан у Новом Саду уз подршку “SEE Heritage Network”. Дрвене скулптуре које красе најлепшу новосадску плажу Штранд, резултат су два међународна вајарска симпозијума чији уметнички директор је био академски вајар Миодраг Миша Перић. Један од значајних пројеката био је и “Let’s talk European” (“Говоримо европски”), који је подржала Европска унија, а трајао је три месеца. Све се догађало у Подграђу и на Тврђави. Тема округлог стола била је баштина и однос медија према њој.

- Све што радимо је прича о томе да се баштина мора користити, да на њу имају право сви грађани, да она обновљена сама по себи не значи ништа ако није доступна грађанима - сматра Бојана. - Међутим, мора се обратити пажња на начин коришћења. Не би требало да се претера у шаренилу туристичких шећерлема. Суштина је то да они који руководе одређеном локалном баштином пре свега осмисле стратешки план.

Фото: Фестивал Уличних свирача одлично се уклопио у Подграђе Фото: „Корзо Портал”

Пре три године „Субурбиум“ је основао и интернет „КорзоПортал“ за урбану културу и баштину. Поред Бојане Каравидић, у оснивању су учествовали и Александар Станојловић, Силвиа Дражић и Каћа Лазукић Љубинковић. Богат је садржајима који укључује стручне текстове, анализе и интервјуе, уз пратеће ауторске фотографије.

Својеврсну потврду смисла онога за шта се залаже од 2002. године, „Субурбиум“ је добио када се 2016. године „Фестивал уличних свирача“ из Новог Сада преселио у Подграђе.

- Питала сам Натали Бељански и њене сараднике шта су до тада чекали – смеши се Бојана. – Улични свирачи као да су створени за Градић. Они су од овог барокног амбијента направили активан простор, нову културну позорницу, створило се ново осећање припадности грађана питорескној баштини Новог Сада, о чему смо ми који станујемо у Градићу маштали, а виђамо сличне програме у еворопским градовима. Све је врло једноставно – ако се нуди квалитетан садржај, доћи ће и публика.

        Б. Павковић 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести