Реч је о земљишту површине 6,3 хектара, које представља грађевинско земљиште у атару, а обухваћени простор у целости је површина јавне намене и чине је саобраћајнице, социјално становање и заштитно зеленило.
Урбанисти подсећају на то да је неформално насеље Бангладеш настало 1972. године на пољопривредном земљишту, трансформацијом објеката некадашње фарме. После пожара, на иницијативу Центра за социјални рад, 100 породица из ромске колоније је тада пресељено у простор који је уређен за становање. Нелегалном градњом, односно доградњом и надградњом објеката, најчешће од неквалитетних материјала, насеље је знатно промењено. По извештају Градске управе за инспекцијске послове из 2017. године, у Бангладешу живи 256 особа у 55 објеката, а доминирају петочлана домаћинства, али има и оних с 12 чланова. По подацима Тима Владе Републике Србије за социјално укључивање, управо су вишепородична домаћинства најчешће угрожена сиромаштвом.
У кућама је 2009. године становало 235 људи, а објекти су у периоду између два извештаја дограђивани, тако да је укупна површина стамбеног простора повећана око 720 квадратних метара. То је повећање с осам квадрата по глави корисника на десет, што је, како је наведено, патолошки минимум који не омогућава нормалан психофизички развој појединца.
Пошто су простори за становање у веома лошем стању, став Грађевинске инспекције од прошле године је да је најбоље решење потпуна замена садашњих објеката и изградња нових. Како је у плану наведено, уклањање дотрајалих делова насеља Бангладеш мора бити реализовано сукцесивно, односно пратити градњу стамбених објеката и пресељавање становништва у те куће. Након усељавања у новоизграђену породичну кућу одговарајуће квадратуре, бесправно подигнути стамбени објекти биће срушени.
За објекте некадашње фарме урбанисти су оставили неколико могућности, тако да би житељи просторе у североисточном делу насеља могли користити заједнички као оставе и магацине, али и као радионице за паковање и обраду секундарних сировина, с обзиром на то да се већина становништва Бангладеша бави њиховим сакупљањем.
Простори у југоисточном делу користиће се као вишенаменски објекти, и то за окупљање различитих старосних или интересних група, а предвиђено је и да ту буду амбуланте, канцеларије за социјалне раднике, учионице.
На неизграђеним деловима је планиран централни јавни простор, зелена површина с парковским мобилијаром и реквизитима за игру деце. Осим тога, око насеља је планиран и појас заштитног зеленила, а урбанисти препоручују да се чланови локалне заједнице укључе у уређење централног трга да би тај простор осећали као свој, те га одржавали и унапређивали.
Да би делови Бангладеша били што боље повезани, планиране су пешачке стазе унутар насеља. Уз северозападну и југоисточну границу су предвиђене сабирне улице које ће простор повезати с Руменачким путем и планираним општинским путем, као и интерне саобраћајнице унутар насеља.
Типске породичне куће
Препоручује се изградња типских породичних објеката, тако да унутрашња организација простора буде лако прилагодљива домаћинствима различите величине. Просторе за социјално становање би требало планирати као приземне куће, а спрат ће бити дозвољен на максимално 50 одсто планираних објеката у комплексу, односно за домаћинства с већим бројем чланова. За сваки од новоизграђених стамбених објеката планиран је дворишни простор, према унутрашњости блока. Корисници ће у својим двориштима моћи да уређују површине како желе, да саде воће и поврће, граде веранде као и помоћне просторије (оборе за узгој животиња, оставе, радионице, надстрешнице и слично). Максимална дозвољена површина помоћних објеката за сваки стамбени објекат је 12 квадрата.
План Бангладеша биће на јавном увиду до 26. новембра, и могуће га је погледати на сајту ЈП „Урбанизам”, као и у просторијама тог предузећа на Булевару цара Лазара 3, али и у МЗ Футог у Улици цара Лазара 42. Док траје увид, примедбе и предлози се достављају Градској управи за урбанизам и грађевинске послове, Радничка 2. Јавна седница Комисије за планове, на којој ће бити разматране примедбе, заказана је за 5. децембар.
Ј. Вукашиновић
фото: Архива Дневника
