Првог дана, у сарадњи с Дечјим културним центром и Креативним студиом „Чаролија“, програм је био посвећен претежно најмлађима, који су имали прилику да уживају у креативној радионици, интерактивном перформансу и представи на крају дана. Други дан је протекао у знаку стрит-арт перформанса, у оквиру којег се на спољашњем зиду Културне станице „Еђшег“ нашао занимљив графити, а у каснијим сатима посетиоци су уживали уз хитове шездесетих и симболично, у знаку Европске престонице културе, од 20.21 час, у наступу Вокално-инструменталног састава „Лимунада“ из Београда.
– Програм смо осмислили на тај начин јер желимо да укључимо све генерације и сама поента културне станице је да је то центар културе у који могу доћи сви суграђани и реализовати своје идеје и пројекте – нагласила је сарадница у Културној станици „Еђшег“ Кристина Несторовић. – Од најмлађих треба кренути с утемељењем осећаја за културу, а потом осмислити садржаје за тинејџере и најстарије јер сви смо ту и сви градимо културу града.
У складу с чињеницом да „Еђшег“ представља драгуљ Грбавице, који враћа сећање на неке „старе, добре дане”, али и идејом стварања нових успомена за будуће генерације, посетиоце ће свакодневно дочекивати и занимљив цртеж, дело двојице уметника – Александра Бунчића и госта из Словачке Јураја Дуриша.
– Графити ће приказати пејзаж самог Еђшега с околином, а у првом плану исписано је име „Еђшег” – објаснио је Александар Бунчић. – При самом завршетку, на цртежу ће се наћи линије геометрије, које представљају неки ток, одлазак у будућност. Дакле, прелазак са старог и руралног, где свакоме остављамо избор на који начин види ту будућност. Лично бих волео да природа превлада.
– Посетиоцима смо понудили оно што је за нас карактеристично, а то је интерпретација музике која је настала у време кад је на просторима некадашње Југославије настајала популарна култура, само на један савременији начин, односно у водама шлагера, соула, бита и рокенрола – истакао је Миодраг Нинић у име Вокално-инструменталног састава „Лимунада”. – Публика све то углавном схвата као ретромузику, а ми покушавамо да превазиђемо и покажемо им да је то заправо једна културна традиција, тековина вредности које и данас трају и које чак могу имати критичке осврте на нашу свакодневицу, што нам је важније него сам ретрозвук. Ми ту културу на савремени начин људима приближавамо кроз музику.
Током првих 365 дана, Културна станица „Еђшег” је, уз идеју о децентрализацији културе и пружању простора за креативце и појединце, са 70.000 посетилаца и више од 900 програма, оживела један простор и део града у којем могу да се изразе или време проведу у квалитетним садржајима.
Б. Павковић
