Планом да се модернизују школски часови, наставници су се фокусирали на технике за унапређење сарадничког учења, како би ученици више радили и учили заједно, док би наставник био у улози посматрача у настави. На тај начин они би међусобно повезивали предмете, попут енглеског, географије и историје, чему би допринело увођење виртуелне и проширене реалности у наставу (апликације Метаверсе и Арлоопа).
– Апликације смо користили у одређеним деловима часа, на почетку или током понављања градива – навео је координатор пројекта и наставник енглеског језика Владимир Широки. – Увођењем игре у наставу корелација међу предметима успешно је остварена, а компетенције су видљиве.
У склопу модернизације наставе, превенција вршњачког насиља била је важан сегмент и за наставнике, а овој теми су се посветили тако што су кроз технике играња улога по сценарију проналазали решења за проблем.
– Анализирали смо разне ситуације, попут вербалног, физичког и дигиталног насиља, које су све више распрострањене међу данашњом генерацијом – истакао је Широки. – Ученици су, најпре, добијали опис ситуације, након чега су пробали да је доживе у импровизованом драмском извођењу. Сви су говорили из позиције виновника или жртве насиља. У тим игроказима анализирала се и улога наставника, па су се постављала питања да ли је он био активан у решавању проблема или је окренуо главу.
Он додаје да су ученици долазили и до закључка како решити проблем када се он заиста догоди, кога укључивати и с ким се посаветовати. Према њиховим одговорима, најчешће им је потребна помоћ родитеља, разредног старешине или педагошке службе, а оно што је наставницима и педагозима било посебно важно да испитају јесте колико вршњаци утичу једни на друге, због чега се неко у групи издваја као насилник, а због чега већина ћути на насилно понашање.
Увођење промена у настави није изненадило само ученике, већ и 35 наставника који су кроз интерну обуку активно учествовали у пројекту, а потом својим ђацима преносили стечено знање. Утисци ученика били су врло добри, часови су им били занимљиви, чак су сарађивали са другарима са којима се иначе не друже, што се показало као добар метод у настави.
– Као учесник овог пројекта, мислим да је то врло креативан начин учења и рада – рекао је ученик шестог разреда Данило Брзак. – Кроз прилагођену друштвену игру, на занимљив начин смо усвајали знања из те области. Додатне часове нисам схватио као обавезу, већ као игру.
Угледни часови и радионице показали су се као значајни за децу виших разреда којима је важно савладавање тежих лекција.
– Ово је био занимљив начин да се обраде теже лекције, али и да се вежба јавно презентовање – казала је ученица седмог разреда Ленка Недељков. – Била је лепа промена и мислим да би требало да се чешће користи као вид учења. Много је лакше научити било шта ако ти сам треба да то презентујеш.
А. Чегар
