Прва година протекла је у знаку планова и састанака, а већ наредне уследила су два значајна пројекта – „Новине за будућност” и „Еко-школица”, намењена ученицима основних школа.
– Приоритет нам је одрживи развој и заштита животне средине, те су сви наши семинари и радионице били на ту тему – нагласила је председница Управног одбора Удружења „Зелена долина” Јелена Суботин. – На школама се нисмо зауставили, 2017. године активности смо усмерили на студенте, као и на грађанство, али сматрамо да је потребно кренути од најмлађих. Још у вртићима их треба усмеравати и подстицати на то да воде рачуна о томе шта представља животна средина. Мада, наше искуство је показало да су некад најмлађи изузетно заинтересовани и упућени, за разлику од старијих.
У међувремену су објавили публикацију „Паркови и зелене оазе Новог Сада”, у којој су представили зелене површине у нашем граду, предности и мане.
– Питали смо суграђане шта мисле на ту тему, на основу чега смо писали текстове и предлагали шта би било добро учинити – објашњава Јелена. – Футошки парк је био добро оцењен јер је доста сређен. Насупрот томе, о сређености Каменичког парка тада није владало позитивно мишљење, мада и сад, кад је сређен, многи не знају какве све знаменитости крије. Предлози су се, такође, односили на ограђене просторе за псе, као и игралишта за децу.
Током претходне две године Удружење је реализовало још пројеката – „Зелена Европа – зелена Србија”, „Отворени еко-универзитет” и „Еко-тура кроз Војводину”, у које су били укључени претежно студенти, а наредна година биће резервисана и за европске пројекте.
„Гастро куп” на Новосадском сајму
Такмичење у кувању „Гастро куп Србија”, који се од 2017. године одржава првог викенда октобра на Сајму туризма, у сарадњи с Новосадским сајмом и Асоцијацијом кувара „ХоРеЦа”, и данас је највећи пројекат „Зелене долине”. Ове године биће одржан 4. и 5. октобра.
– С обзиром на нашу активност у области омладинског предузетништва, ту манифестацију смо организовали у жељи да повежемо младе с послодавцима, у чему смо успели јер су појединци били примећени и, након такмичења, успели су да се запосле – наводи Јелена Суботин. – Сваке године постепено смо уводили категорије у смислу промене јеловника или чак уметничког аранжмана припремљеног јела, тако да смо имали карвинг – резбарење воћа и поврћа, и експонате од чоколаде. Ове године увели смо и јуниорски део, такмичиће се и средње школе. Сваки пут уведемо нешто ново.
Осим такмичарског дела, „Гастро куп” има и едукативни, у оквиру којег неко од мастер-шефова, припремајући одређено јело, држи предавање.
– У западним земљама еколошка свест је на много вишем нивоу, а нама је узор Словенија, која је проглашена за еко-земљу Европе, тамо је потпуно други свет. Такође, изузетно нам је примамљива идеја о размени студената, уједно и искустава, а једнако желимо да их позовемо да буду наши гости и учествују у различитим садржајима и радионицама које планирамо да организујемо. Наша порука за младе је да што више раде на себи и проширују видике јер знање је непроцењиво. Желимо да их задржимо у земљи пошто сматрамо да овде има још много тога што се може учинити. Кад бисмо сви имали свест о томе, све би било другачије. Нада увек постоји, долазе нове генерације, ваљда ће једног дана бити боље – закључује Јелена Суботин.
Б. Павковић
АНКЕТА
НА КОЈИ НАЧИН ЧУВАТЕ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ?
Јелена Наранчић,
трговкиња:
– Животну средину чувам на тај начин што, пре свега, смеће не бацам изван канте, обраћам пажњу на хигијену простора у којем живим, као и оног у којем радим, и, уопштено, где год проводим време. Сматрам да људи генерално немају довољно развијену свест о очувању животне средине јер, где год прођем, видим отпад ван канте, непочишћено лишће и слично.
Симеун Козомора,
студент:
– Пре свега обраћам пажњу на основну културу, у смислу да не бацам отпад по улици и слично, али свакако сматрам да би требало сви да се потрудимо да се свест развије. Кад изађемо на улицу, уверимо се у то да еколошка свест није развијена, али неким већим ангажовањем, организацијом акција и предавања, могло би се утицати на побољшање.
Вања Велисављев,
студенткиња:
– Мислим да млади још нису толико свесни и да та тема тек постаје популарна. Оно што можемо учинити јесте да не користимо пластику него картонску амбалажу, рециклирамо... Рецимо, четкицу за зубе можемо заменити направљеном од бамбуса. Трудим се колико могу да не користим пластику и избегавам једнократну амбалажу.
Тамара Вејин,
студенткиња:
– Трудим се да што мање загађујем животну средину. Не могу баш да не користим пластику, али и при томе водим рачуна да је одложим у контејнере за рециклажу. Тема сепарације отпада била је популарна и код нас у средњој школи, тако да смо још тада стекли добре навике. Мислим да се свест полако развија – пример је и замена пластичних кеса цегерима.
Синиша Цветковић,
наставник:
– Широка је то тема, на различите начине водим рачуна о животној средини, почев од бацања и распоређивања смећа где треба, до незагађивања. Возим бицикл кад год имам прилику и чиним све што је у мојој моћи. Сматрам да смо далеко од еколошке свести, имамо толико других проблема да о животној средини не стижемо да размишљамо.
Милош Кузмановић,
ученик:
– Нисам много размишљао на ту тему, али о животној средини у суштини бринем довољно. Не одвајам пластику, папир и конзерве, али смеће не бацам ван канте. Колико можемо видети, еколошка свест код нас није довољно развијена, а чувати животну средину значајно је првенствено због нашег здравља, а лепо је и видети да је све чисто.
Б. Павковић
Фото: Б. Павковић, Ј. Вукашиновић
Пројекат је реализовала ДВП Продукција уз подршку Града Новог Сада а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
