Стављајући акценат на важност и потенцијал нежнијег пола у сеоској средини, донатори из различитих сфера подржали су све те вредне руке с идејом да се у њихов рад додатно уложи и омогући напредак у сваком смислу.
Мислим да наше жене из сеоских средина имају много тога да понуде када је у питању привреда, али и, с друге стране, културни садржај, рекла је покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
Ако се удружимо, додала је, можемо повратити снагу селу уз ове наше сјајне домаћице.
Од слатког и сланог, преко ракије и погаче, па све до штрикераја и јединствених везова, свашта се могло пронаћи на „Донаторском фруштуку”, које је организовао Информативни центар за пословну стандардизацију и сертификацију БСЦ. Удружења жена која долазе из разних делова Војводине на астал су изнела своје поизводе по којима су препознатљиве, понудивши сваком гурману и заголицаном желуцу оно најбоље.
Наш главни производ је „фрушкогорски скочко” у којем нема чега нема, каже чланица УЖ „Банстолка” Гордана Маљковић.
Како је додала, он садржи 19 компоненти – суво воће, орашасте производе и коприву.
Добар је за имунитет, нарочито за оне који су често у стресним ситуацијама. Ујутру узмете једну кашичицу, а потом чашу хладне воде, и то је то, казала је Гордана Маљковић.
Узгајајући све воће и поврће на обронцима западног дела Фрушке горе, на 275 метара надморске висине, домаћице Банстолке производе и намазе од шаргарепе, патлиyана, ракију од кајсије и шљиве, слатко од белих трешања, али се баве и везом, штрикањем, декупажом,...
Пројекат „Јака жена – снажно село” подржало је и Министарство трговине, туризма и телекомуникација, као и Туристичка организација Србије.
Наше жене, поготово оне на селу, велики су стуб овог друштва, а то су увек кроз историју и биле јер имају невероватне квалитете, и мислимо да је одавно време да им се пружи подршка и укаже поштовање које заслужују, рекла је државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.
С друге стране Војводине, у банатској равници, ниче аутохтона итебејска шљива, од које чланице УЖ „Вредне руке” праве најбољи пекмез за који су вишеструко награђиване.
Жене из свих удружења су се заиста потрудиле, донеле су свега и свачега, све чиме се баве, и треба им помоћи, каже председница „Вредних руку” из Српског Итебеја Ката Никовић, чије су „саборкиње” донеле пекмез, гомбоце, ролат и разне ситне колаче такође пуњене шљивама.
Један дан скупимо шљиве, додала је, један дан их очистимо и скувамо пекмез.
За 21 теглу дневно довољне су четири жене, што је укупно око 20 кила пекмеза. Једна од тајни наше припреме је што не затварамо тегле одмах, него пустимо да пекмез сам ухвати кору јер не стављамо конзерванс, поручила је Ката Никовић.
Л. Радловачки
