Брнабић је, отварајући 17. Економски самит Србије, под називом "Мапа пута ка унапређењу конкурентности“, рекла да је ова влада, настављајући политику претходне, која је започела тешке реформе које су биле неопходне, смањила јавни дуг, увела фискалну дисциплину и консолидовала јавне финансије.
Јавни дуг, како је навела, смањен је у овој години за осам одсто БДП-а, те је додатно остварен и буџетски суфицит, крајем септембра, у висини од 66 милијарди динара.
"У овој години до данас остварен је раст спољнотрговинске размене за преко 13 одсто, извоз је порастао за нешто више од 13 одсто, а незапосленост смањена за 5,5 одсто. Имамо раст страних инвестиција, и уверена сам да ћемо успети да до краја године имамо раст од близу 13 одсто", објаснила је Брнабић.
Изразила је посебно задовољство што је договором између синдиката и послодаваца повећана минимална цена рада за 10 одсто, са 130 на 143 динара, што је, како је констатовала, веома значајно за 350.000 запослених који примају минималац у Србији.
"Хвала на том великом уступку", поручила је Брнабић присутним представницима компанија поручивши да ће влада испунити свој део договора и размотрити како да овај додатни трошак, који је инвестиција, буде олакшан за привреду.
Истакла је да је Србија, успешним окончањем седме ревизије аранжмана са ММФ-ом и приближавањем његовом крају показала да и у најтежим околностима представља стабилног, поузданог и професионалног партнера.
"Успех ове и претходне владе у Сбрији, која покренула тешке реформе фискалне консолидације, осетиће грађани у свом новчанику. Створили смо услове за трајно повећање пензија, као и за повећање плата великог броја запослених у јавном сектору, који су и поднели највећи терет штедње", указала је она.
Подсетила је да ће пензионери, до краја године, добити једнократну помоћ у износу од 5.000 динара, а од јануара и повећање пензија за "невероватних и важних" пет одсто, па ће 90 одсто пензионера имати веће пензије него што су имали пре увођења мера фискалне консолидације.
Такође је казала да ће плате великом броју запослених у јавном сектору бити веће за 10 одсто, а у фокусу ће бити просвета и здравство, те и безебдност и одбрана у складу са временима у којима живимо и опасностима који прете.
Договорено је, како је рекла, да ће повећање од 5 одсто добити и запослени у државној управи и на "локалу", како би били охрабрени да боље раде у будућности, али да не дођемо поново у ситуацију да посао у државној управи буде најтраженији, што се негативно одражавало на нашу привреду.
Казала је да морамо да се окренемо одрживом расту, а фокус владе је на дигитализацији и образовању.
"Ако успешно спроведемо реформе у ове две важне области бићемо важан корак ближе ономе што желимо да постигнемо, да преведемо нашу економију, од економије засноване на инвестицијама, до економије засноване на иновацијама. То ће обезебдити веће плате за грађане, бржи привредни раст, веће ослањање на сопствене ресурсе, па онда и смањивање и заустављање одлива мозгова", истакла је Брнабић додајући да је одлив мозгова велики проблем са којим се суочавамо деценијама.
Према њеним речима пуно је посла пред владом у унапређењу јавне управе како би била у служби грађана, али и у области владавине права ради обезбеђивања ефикаснијег судства, борбе против корупције, спровођења уговора.
Најавила је да ће бити настављен рад на унапређењу рада инспекција, у циљу успешније борбе против сиве економије.
Такође биће покренуте мере за охрабрење грађана на прелазак на безготовинска плаћања.
"Очекујем да у наредних неколико месеци изађемо у јавност са конкретним активностима како да смањимо готовинска плаћања и прелазимо на ''кешлес'' економију", подвукла је она.
Брнабић је указала и на значај повезивања тржишта региона што ће довести до већег броја инвестиција и радних места, а тако и веће трговинске размене.
Навела је да се у региону често усвајају акциони планови који остају мртво слово на папиру, али да је, након договора у Скадру, заказан први радни састанак 30. октобра у Бриселу у вези са имплементацијом договорене регионалне сарадње.
