Премијерка је захвалила лондонском Економисту на скупу који је организован у Београду, јер је то сјајна промоција Београда и Србије, али и због тога што су теме - Балкан, Европа, решења политичких спорова за унапређењ пословних и економских веза од великог, стратешког значаја за нашу земљу, али и за регион.
Брнабић је поручила да је приоритет број 1 региона приступање Европској унији, којој теже све земље Западног Балкана.Приметила је да је разлика у томе што немају све земље “атлантски део интграција”, односно намеру да постану чланице НАТО-а.
“Србија није на евроатланстком путу. Не желимо да постанемо чланица НАТО, иако имамо висок степен сарадње за једну државу ван ЕУ, кроз Партнерство за мир”, рекла је Брнабић на скупу, чији је медијски партнер агенција Танјуг.
Поручила је да је први разлог тежње да постанемо чланица ЕУ - мир, те да је њен одговор на питање зашто желимо да будемо чланица Уније, када у њу неки данас сумњају, а неки и напуштају - да је то за нас мировни пројекат.
“То је први и и основни разлог. Европа је била мировни пројекат и као такав је успешан. Остатак Европе је имао седам деценија мира, најдужи икада, и тај мировни пројекат мора да се прошири на Балкан. Мир и стабилност су први разлози за нашу жељу за чланство у ЕУ”, нагласила је српска премијерка.
Додала је да желимо и да делимо вредности и стандрде ЕУ - владавина права, трабспарентна и делотворна јавна администрација…, што, каже, све води ка привлачењу страних инвестиција, већим фондовима, јефтинијим кредитима, и на крају успешнијој привреди.
Поменула је и динамику приступања, те навела да су земље у различитим фазама приступањна, да су Црна Гора и Србија идентификовани као они који су у првим редовима.Приметила је да Црна Гора предњачи са 32 од 35 отворених поглавља, док је Србија отворила 13 и два затворила, те поручила да морамо што брже можемо да радимо на затварању поглавља.Поручила је и да Србија заговора отварње преговора са Македонијом и Албанијом.
Мишљења је да не би требало да нас зебрине скептицизам у неким државама чланицама, јер имамо много домаћих задатака, да спроведемо реформе због нас, а да је само проширење на Европској комисији.
На хипотетичко питање - када би ЕК рекла сутра да ће зауставити проширење у наредних 10 година, шта би се променило у нашој политици - она би, каже, одговорила - ништа, јер реформе спроводимо за добро грађана и привреде у Србији.
“Желимо макроекономску стабилност, да наставимо са реформама у економији, јер желимо да имамо фискалну дисциплину, ефикасну, транспарентну јавну управу, која ће се борити против корупције, владавину права, али због нас самих”, поновила је.
На друго хипотетичко питање - ако ЕУ, сутра каже да Србија може постати овог момента чланица, шта би рекла, кажзе, да би рекла - не, јер нисмо спремни.Поручила је да држава треба да постане чланица Уније као јака земља, конкурентна, а да би придруживање ЕУ пре него што је земља спремна био губитак и за саму земљу и за ЕУ.
“У интересу је Србије да постане чланица ЕУ што је пре могуће, да спроведемо реформе што је брже могуће и надам се да ће то бити до 2025. године. Ако не до тада, неће бити смак света. ЕУ је клуб разумних држава”, рекла је премијерка.
Указала је да је важна регионална сарадња на Западном Балкану, што је важно јер ће било која нестабилност, без сумње утицати и на Србију и без обзира на стабилност, развој и реформе у нашој земљи.
“Србија има интерес да се очува регионална стабилност”, подвукла је Брнабић.
Како је додала, сви резултати економских реформ ии фисклане консолидације могу да се реализују само ако је стабилан регион, у супротном, свака идеја о нестабилности ће уплашити инвеститора, новац ће бити скупљи, уз веће камате…
Указала је и да смо једни другима важна тржишта, и то илустровала податком да је извоз Србије у БиХ већи него извоз у САД, Русију и Кину заједно.То указује да имамо више сличности него разлика у региону, јер су, на пример, брендови још из времена СФРЈ неки од омиљених брендова у региону.Као најбољи пример регионалне срадање навела је Берлински процеш - који има три кључна стуба инфраструктурну повезаност, економску сарадњу и сарадњу младих.
Истакла је да је Србија у последње четири године више од 850 милиона евра инвестирала само у регионалну повезаност у коридоре 10 и 11, железничку пругу до Будимпеште…Успостављен је Коморски инвестицони форум, као регионална привредна комора, уз сарадњу младих.Указала је, ипак, да у региону има политичких спорова.
У том смислу, навела је питање Македоније, изборе у БиХ наредне недеље и дијалог Београда и Приштине.
Додала је да Србија има и одређене граничне спорове са БиХ и Хрватском, који би, уколико оду на арбитражу могли да успоре наш пут ка ЕУ, те изразила наду да ћемо моћи да их решимо билатерално.
Јоксимовић: ЕУ ће тек препознати потенцијале Србије и ЈИ Европе
БЕОГРАД: Ову годину су обележиле две политике - стратегија проширења саме ЕУ и политика придружења Унији који је промовисала Србија као земља кандидат за чланство, изјавила је данас министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и оценила да је то добра подлога за наредну, 2019. годину.
Јаксимовић је, на "седмом Самиту ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози", у организацији тог лондонског Економиста, истакла да је од стране ЕК дошла кредибилна Стартегија проширења, промовисана у фебруару, а коју је у Србији представио председник Комисије Жан Клод Јункер.
То је, подвукла је, у суштини регенеративна стратегије ЕУ, са нагласком на једну од најбољих политка која је највише и доприносила регенерацији Уније - политику проширења.
Са друге стране, истакла је политику придруживања Унији, коју је каже, Србија промовисала као земља кандидат, посебно након 2012. године, а још више од 2014. године са реформским и иновативним експозеом тада премијера, а данас председника, Александра Вучића.
"То је политика окренутости и несумњивог трасирања пута ка ЕУ, као спољнополитичког приоритета. Показали смо да смо је наша политика придруживања, која је, очигледно, још увек под налетом неке грубе љубави између европске политике проширења и политике придруживања кандидата, отпорна", приметила је Јоксимовић на скупу, чији је медијски партнер агенција Тањуг.
Подвукла је да је Србија показала отпорност, али и сама ЕУ, јер је препознала политику проширења као део стратегиње њене регенерације.
"То је добра основа за 2019. годину која би могла да постане она у којој бисмо сви сумирали где смо, које су нам могућности, а који проблем", рекла је министарка која се обратила на српском језику изразивши наду да ће то бити први следећи званичан језик Уније.
Како је рекла, кроз процес преговора, а имајући у виду циљеве одрживог развоја 2030, можемо да покажемо да је регион Југоисточне Европе (ЈИЕ) иновативно смео, а да је Србија једна од најсмелијих држава у смислу иновација и креативности.
За то је, каже, доказ, то што је Србија привукла више од половине директних страних инвестиија привукла, уз напредак на Дуинг листи Светске банке.
Србија је, подвукла је, решена да настави даље на ЕУ путу, иако је, додаје, сигурна да се многи, можда неки из региона, не радују из неких њихових разлога успешној и напредној Србији.
"Решени смо да без фрустрација наставимо даље", указала је министарка.
Навела је да се стратегија регенерације и опоравка ЕУ можда најбоље и показала на примеру Србије, која је, подсетила је, пре 20-ак година била економски и политички изолована.
"Тај капацитет да поново станете на ноге, оживите и постанете витална економија и држава на најуспешњи начин у региону Србија је показала и верујем да то препознају и у ЕУ и сами градајни Србије", рекла је Јоксимовић и додала да је томе допринела и политика европске интерације.
Указала је и на, како је рекла, вечити политички импулс из ЕУ - да Унија не жели да увози проблеме, али је истовремено додала да је ЕУ показала нажалост да је и сама
способна да генерише проблеме.
"Није увек најсрећнија порука и најбоље објашњење да нећете да увозите проблеме, пошто их ЕУ добро продукује унутар саме себе", навела је Јоксимовић.
Подвукла је да смо у процеу европских интеграција, партнери, јер је то сусрет две политичке воље.
У том процесу, каже, један има обавезе, процедуре, стандарде и критеријуме које треба да усвоји за сосптвену корист, али да би био функционалан део једне, такође, функционалне, политичке и економске целине.
"ЕУ ће тек препознати потренцијале смеле иновативне Југоисточне Европе, Србије и тек ће препознати да је то један од најевћих потенцијала раста челе Европе", закључила је Јоксимовић.
Фабрици: Лидерска улога Србије у региону за ЕУ интеграције
Проширење ЕУ је поново актулено као тема и 2019. би могла да буде велика шанса за земље у региону, изјавио је данас шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и истакао да ЕУ подржава лидерску улогу Србије по питању европских интеграција.
Фабрици је на Седмом Самита ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози, у организацији лондонског Економиста, рекао да се питање проширења фраћа у фокус ЕУ и да би то требало искористити.
"Мислим да имамо јасно разумевање где је будућност реигона - његова будућност је у ЕУ. Тако да 2019. представља велику прилику за процес проширења", рекао је Фабрици.
Каже да постоји напредак у европским интеграцијама Србије, као и региона, подсетивши да је у са Србијом отворено до сада 14 од 35 поглавља.
Истакао је да је макроекономска ситуација у Србији све боље, да привреда расте, постоји фисклана стабилност, али да су потебне даље реформе да би раст био одржив.
"Такође, владавина права је област у којој треба још радити, где треба још ''мишића'', уставне реформе, затим слобода медија", казао је Фабрици.Истиче да постоји напредак и када је реч о дијалогу Београда и Приштине по питању КиМ.Он је додао да је Србија доста активна и улаже велике напоре за повезивање са другим земљама у региону.
Фабрици је додао да подржава све што је рекла премијерка на том скупу по питању европских интеграција Србије и разлозима за приступање ЕУ.
Ламбертсон: Регион економски напредовао, нарочито Србија
БЕОГРАД: Балканске земље напредовале су по питању економије и успеле да се опораве, а Србија је по том питању нарочито пуно урадила, изјавио је данас главни аналитичар за источну Европу лондонског Економиста - Intelligence Unit, Максимилијан Ламбертсон.
Он је у увоном разговору са уредником и консултантом Економиста, Џоном Ендрјусом, на отварању Седмог Самита ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози, у организацији тог лондонског недељника, рекао да је у региону Балкана слика много јаснија када је реч о економији, него по питању политике.
"Сада имамо најбољу економску слику све од светске економске кризе. У последње три године је дошло до побољшања, као и у економији ЕУ. То је добра вест и за Балкан. Имамо и мало јачи раст плата и запослења. Србија има добар економски раст ове године", рекао је Ламбертсон на конференцији чији је медијски партнер агенција Танјуг.
Како је рекао, ЕУ је такође имала највиши раст прошле године, али је још врло опрезна.Ламбертсон је казао да су приватне инвестиције почеле да расту у региону у последње две или три године и да привреда Руминије има највећи раст привреде.Каже да су "Србија и Црна Гора много напредовале, као и Косово*".
Ламбертсон истиче да су на Балкану Србија и Хрватска брже изашле из периода опоравка од осталих балканских земаља."Србија је на путу раста, ту су дошле највеће кинеске инвеситиције".
Када је рече о учлањењу у ЕУ, Ламберсон истиче да се оно очекује 2025. и да су први у реду Црна Гора и Србија, али да треба видети како ће се решити питање Косова када је реч о Србији. Додао је да би Албанија требало да отвори преговоре са ЕУ наредне године.Указао је да је по питању Косова председник САД Доналд Трамп успео да промени правац политике и да мењање граница јесте замисливо, али тешко спроводиво.
"Преговрачи су увидели да треба да промене спектар о чему могу уопште да преговрају, мења се средиште преговора, видећемо у ком правцу ће ићи у смислу деблокирања односа Србје и Косова и како би могло да дође до присутпања ЕУ", сматра Ламберстон.Рекао је да Балкан треба да се учлани у ЕУ због стаиблности привреде, док са друге стране ЕУ неће да прихвати никог са територијалним спором.
Он је навео да спор Хрватске и Словеније блокира Хрватску да уђе у еврозону и да би Хрватска требало ту да буде конструктивна, као и по питању односа са БиХ и Србијом.Додаје да стално постоји "та тензија са Хрватском" која би могла доста да допринесе у отклањању повременог ометања које се појављује у тим односима.
Стручњак Економиста Ламбертсон, када је реч о утицају Русије на Балкан, каже да је та земља доста укључе, а посебно у односима са Србијом, али да Руси доста дају изјаве, али не нуде много финансијске подршке.
Европске земље ће имати мање новца на располагању од ЕУ у наредном периоду, каже Ламбертсон додајући да се тренутно преговра о томе колико треба да допринесу Мађарска и Пољска."Тренутно ЕК разовара о томе да уведе одређене одредбе и каже да ће финансије бити на рапослагану ако се испуне одређени услови", рекао је он и напоменуо да земље Балкана могу да користе само ИПА фондове.
Ламбертсон истиче да је један од великих проблема региона што има све мање становника уопште, а не само све мање младе образоване радне снаге.Додао је да је добар ства што се смањи миграторни талас ка балкански земљама, пошто је граница између Македоније и Грчке постала јача.
Ламбертсон каже да је и даље проблем на Балкану што народ сматра да је земља распорадата страним компанијама.По питању НАТО, очекује да ће Македонија бити најновија и последња чланица на Балкану и да је очигледно да Србија неће постати члан због своје неутралне политике коју води због конфкликта деведесетих година.
Додао је да Србија има сарадњу са НАТО у оквиру борбе против ванредних ситуација.Ламбертсон, такође, сматра да НАТО више нема основу сврху пошто, како је рекао, више нема хладног рата.
Брнабић: За пар недеља нови владин сајт
Премијерка Србије Ана Брнабић најавила је данас, на Седмом самиту ЕУ-Југоисточна Европа у организацији лондонског Економиста у Београду да ће Влада Србије а пар недеља добити нови сајт, који ће бити двосмеран.Рекла је да се већ неколико месеци ради на новом веб сајту Владе, пошто је актуелни застарео и не служи сврси, јер је врло једносмеран.
„У неколико наредних недеља поставићемо нови сајт владе који ће бити двосмеран, и ја ћу моћи да добијам дневне извештаје о захтевима и питањима грађана која постављају министарствима, и како су министарства одговорила“, објаснила је Брнабић.Она је истакла да Србија, за разлику од Естоније, која је кренула од нуле у дигиталзацији, има све у папиру што треба пренети у електронске формате.
„Највећи изазов и приоритет због којег смо успоставили центар за податке владе, је како да осигурамо те податке, и израдили смо посебни бекап центар. Што се хаковања тиче, доста радимо на борби против ове врсте криминала“, указала је Брнабић.
Рекла је да је разговала са европским комесаром за дигитализацију како да се укључимо у европске напоре за сајбер безбедност и оценила да ћемо можда постати део тога и пре него што постанемо чланица ЕУ.
Брнабић је указала на многе предности дигитализације по грађане, истичући да се осећа мање безбедно када се подаци грађана налазе у папиру, закључани у некој канцеларији локалне самоуправе.
„Ако неко хоће да узме те податке, може лако да их узме, ископира и нећете ништа знати. Ако имате електронску владавину може централна институција да уђе у траг ко и зашто приступа информацијама грађана, и да ли се злоупотребљавају“, нагласила је она.
Навела је да смо кренули и са реформом катастра која треба да се заврши до краја године, те додала да је проблем што велики број грађана не даје адекватне адресе становања, или живе у улицама које су безимене или у згради без броја, па то треба средити дигитализацијом.
Брнабић указује да је дигитализација одговор већу ефикасност, транспарентност и користи борби против корупције.Према њеним речима е-влада је нешто што појачава транспарентност и нешто што олакшава живот грађана.Од 8.октобра, најавила је, отвара се јавна дискусија о регистру грађана.Као пример успешне дигитализације навела је електронско издавање грађевинских дозвола.
„Наш процес издавања грађевинских дозвола био је дугачак и тежак процес, најкорумпиранијиа процедура. Тај процес постао најефкаснији и најтрасапрантнији и потпуно смо искоренили корупцију у тој области електронском дозволом“; рекла је она.Брнабић је изразила уверење да ће цела управа, дигитализацијом, до 2020.изгледати другачије.Што се твитера тиче каже да не гледа да буде та која поставља пуно твитова, већ неко ко одговара.
„Међутим често добијате грозне поруке, па треба психолошке снаге да се одговори. Није лако са твитовима“, проучила је премијерка указујући да гледа да постоји двосмерна комуникација.
Брнабић: И без европспке перспективе наставили би реформе
Влада Србије је искрено посвећена реформама и спроводи их ради квалитета живота грађана, поручила је данас премијерка Ана Брнабић, уверена да би Србја наставила са спровођењем реформи и ако би нестала европска перспектива, поручила је данас премијерка Ана Брнабић.
Брнабић је то рекла на Седмом самиту ЕУ-Југоисточна Европа у организацији лондонског Економиста, одговарајући на питање шта би се догодило ако би нестала европска перспектива.
„Ја и моја влада искрено смо посвећени реформама. То радимо због квалитета живота наших грађана. Крајње је време да грађани боље живе, не само да имају посао, веће плата, већ битно да осећају да је државна администрација ту да њима служи, да грађани могу да се ослоне на ефикасно и предвидиво правосуђе, да имамо довољно добар систем и институције да се боре против криминала“, рекла је Брнабић.
Приступни процес је добар инструент који показује како да спроведемо реформе и које су главне које треба спровести, рекла је премијерка на конференцији, чији је медијски партнер Танјуг.
„Без тога земљама би требало више времена. Због грађана је важно да се поглавља затварају и отварају, како би видели напредак. На Балкану, генерално говорећи, боље радимо под притиском. Тај притисак који вршите нас мотивише“, казала је.
На питање да ли Мађарска, Пољска деле још европске вредности Брнабић је рекла да има превише проблема, као премијерка Србије, у својој земљи којима треба да се бави, да не може да говори о другима.
Међутим, подвукла је да су поверење у инистиције, владавину права, транспарентност, јака државна управа и друге државне институције, поштено правично тржиште, људска права, слобода медија основне европске вредности које треба да подржавамо.
