"Актуелна ситуација показује сву болећивост ЕУ. У разговору са представником једне велике земље која је партнер Приштини упитала сам како толерише све што се дешава на Косову, а као одговор сам добила ''па то је млада демократија''. То мени све говори о томе колико је велики простор и колико су дупли стандарди у том случају", рекла је премијерка.
Брнабић је признала да су САД тражиле да Србије престане са лобирањем за повлачење признања независности, а да је то Београд одбио отворено.
"Док год они лобирају за додатна признања, потпуни је фер плеј да ми лобирамо да земље повуку признање", подвукла је она гостујући на телевизији "Хепи".
Брнабић је нагласила да је разлика између Србије некада и данас што она данас не седи и кука над том неправдом, већ од 2014. констатује стање и наставља даље, фокусирајући се на свој посао, тражећи како да стање промени и да буде јача.
Подсетила је да су мере Приштине сви осудили, укључујући и САД, те додала да сада са пажњом посматра да види како ће се испунити изјаве из Приштине да они неће укидати таксе.
"Волела бих да су мало разумнији, и мислим да би то било добро и за грађане албанске националности на Косову и Метохији, али и цео регион", нагласила је Брнабић.
Брнабић је истакла да ће наставити политику коју је покренуо Александар Вучић док је водио владу, која је политика не речи, већ дела у односу према РС, и указала да је до сада Српској упућено помоћ у укупној вредности од око 22 милиона евра.
Она је казала да се вратила са предивним утисцима са обележавања Дана РС и да је видела да су људи поносни и срећни.
“Људи у Србији често не разумеју довољно, а ни ја то нисам раније довољно разумела, колико значи људима Српска за стабилност, сигурност, основну безбедност и другу будућност у том миру”, рекла је она.
Казала је да јој је велика част што је добила орден РС, не само за њу лично, већ за цео тим који је радио на добрим односима заједно са председником Александром Вучићем.
“То није само орден за мене, већ целу владу Србије, која је наставила политику коју је поставио Вучић као премијер. Ја сам из те његове политике учила и видела колико је важно нашем анроду у РС, као и Србима у Србији да имамо најбоље односе”, нагласила је Брнабић.
Она је подсетила да је Србија ишла у политику помоћи од 2014. године, а да је ранија политика остајала само на речима.
“Ми смо од 2014. упркос мерама фискалне консолидације помагали. Ишли смо мало по мало. Дали смо милиона евра 2014. најпре за помоћ после поплава. Ми смо до сада укупно дали око 22 милиона евра за помоћ РС - како за конкретне пројекте из области инфраструктуре, за школе, болнице, домове културе. Прошле године отворили смо најлепши пројекат Дом културе у Невесињу који носи име Небојше Глоговца. Око седам милиона евра смо дали само за Сребреницу", навела је премијерка.
"Није то више политика само на речима, већ конкретне сарадње. Видите да смо ми често тамо, и представници РС код нас. Имамо заједничке седнице владе. Последњу смо имали у Требињу у августу, а следећу ћемо имати у Србији”, казала је Брнабић.
Истакла је да се осећа увек као код куће када је у РС, додајући да су односи Српске и Србије посебни, нормални и природни, те да никога не угрожавају, а посебно не однос Србије са БиХ.
Подсетила је да је Србија гарант Дејтонског споразиума.
Указала је да је занимлхиво да су представници хрватског народа били на свечаности у РС, што је показатељ да Српска није против било кога или било чега, већ значи сигурност и стабилност за Србе.
Истакла је да, на жалост, мора да разговара са Рамушом Харадинајем, који је оптужен за најстравичније злочине, а ослобођен је само зато што су сведоци побијени.
“Морамо да разговарам са њим због регионалне стабилности и наше будућности. За будућност Србије је важно да имамо регионалну стабилност. За нас је важније него било коме другом у региону да имамо регионалну стабилност. Србија је једина земља у региону која је прошла кроз мере фискалне консолидације, има стабилну економију, буџет, којој јавни дуг опада, која има стабилну валуту и која има перспективу економског раста", казала је премијерка.
Ако немамо регионалну стабиност, рекла је Брнабић, нећемо моћи да испунимо све оно што данас можемо мерама фискалне консолидације, озбиљних структурних реформи које је покренуо Вучић.
"Нама је регионална стабилност у основном интересу. Други нису спровели такве мере, имају огроман дефицит, све већи јавни дуг, приличну већу незапосленост него Србија. Тим политичарима лакше је да имају алиби регионалне нестабилности, да кажу нема радних емста, одлазе људи не што немју храбрости да спроведуструктурне реформе, већ због региона који је нестабилан. Колико Србија има интерес толико други имају интерес за нестабилан регион. Толико јаче морамо да радимо на регионалној стабилности", подвукла је она.
На конфликт у Приштини око тога ко може у њихово име да преговара, Брнабић је подсетила да је и Брисел јасно рекао да то може бити само Хашим Тачи.
"Људи морају да разумеју да је замрзнути конфликт замрзнута нестабилност. Нећемо моћи да искористимо све наше потенцијале и сву здраву основу коју имамо ако имамо замрзнути конфликт. Нећемо моћи да идемо тако брзо напред колико би могли. У једном тренутку замрзнути конфликт може да се отопи. Ко каже да треба да оставимо решење Косова за касније или не жели да се то реши, нема идеју како да се реши или што је до сада био случај нису имали политичку храброст да то пробају и реше", навела је Брнабић.
Премијерка је казала да је за већину земаља у свети питање Косова била затворена тема, а данас то више није случај, па чак ни за САД, Немачку.
Подвукла је да је то велики успех за којии треба да се ода признање Вучићу.
"Како ћемо га затворити, да ли ћемо успети, друго је питање. Да ли смо успели да ставимо ту тему на агенду - апсолутно и то нешто што је за многе земље било завршено питање. Отворен је један простор за разговоре, а да ли ћемо ми успети, бити довољно паметни и храбри, околности такве да успемо да добијемо нешто за себе из свега тога је оно што се трудимо сада да урадимо", казала је она.
Рекла је да, пре него што је дошла на чело валде, није знала ништа о томе шта је радила влада, колико је тада летење Вука Јеремића по свету била само представа за народ.
"Данас када гледам шта није урађено, видим колико се није размишљало. Имате битне земље, попут Египта за које се није ни знало да ли су признали независност Косова или не. Замислите да тада премијер, председник или шеф дипломатије нису тражили документа о признању. Има најмање десетак земаља где не знате да ли су признале Косово, а воде се као да су признале. Толика је била небрига. Толико је било све у нивоу представе за народ да се нешто ради", објаснила је Брнабић.
Брнабић je изјавила да је Србија смањила јавни дуг на 50,1 одсто БДП-а и да улази у безбедну зону, што је важно с обзиром да постоји могућност да дође до нове светске економске кризе.
“Ми смо сада на нивоу јавног дуга од 50 процената БДП-а, 50,1 одсто БДП-а на јучерашњи дан. И, смањиваћемо га још. Улазимо у безбедну зону, где је Србија спремна, јер размишљамо и разговарам са председником шта радити ако буде нове економске кризе. Паметне земље се за то спремају”, рекла је Брнабић.
Она је истакла да се Србија за кризу спрема од 2014. године - структурним реформама, суфицитом у буџету трећу годину за редом, који је у 2018. години износио 32 милијарде…
Брнабић је подсетила да је Зиђин уплатио 200 милиона долара за покривање дугове РТБ-а Бор, а највећи део тог новца отишао је у буџет, као и да је кинеска компанија преузела 63 одсто РТБ-а, уз гаранцију да ће само у наредне три године инвестирати 780 милиона долара.
Указала је да је рударство једна од грана које ће доприносити расту наше привреде.
“РТБ Бор доприноси са 0,8 одсто економском расту, а са Зиђином план је да то иде до 1,8 одсто, што је велика ствар. Рударство је грана привреде на коју нисмо обраћали пажњу, а која може да подигне Србију, само да наставимо да решавамо отворена питања”, рекла је председница владе.
Ана Брнабић je додала да чланови Билдерберг групе прате ситуацију у свету, па и на Западном Балкану, те да дају похвале за економске, структурне реформе, за стабилност буџета и да то више тако мистериозно.
"Сви изузетно цене и на други начин гледају Србију због спремности за разговор са Приштином о решењу за дугорочну нормализацију односа. И зато, када се вратим са тих састанака размишљам да је паметно да затворимо све отворене теме, јер не желите да будете трава по којој слонови газе док се туку. То је паметна, одговорна политика", навела је Брнабић, упитана о годишњем састанку Билдерберг групе на којем је учествовала лане у јуну у Торину.
Премијерка је рекла да је позив за њу био и част која је указана Србији, а да она, лично, након тих разговора размишља како би требало да пробамо што пре да затворимо све отворене теме које имамо, јер свет постаје све комплексније место.
Испричала је да су међу најважнијим темама скупа биле снага Кине и како ће Кина утицати на остатак света, четврта индустријска револуција, радна места у будућности и како мењати образовање, како ће се земље позиционирати у новој економији, да ли ће Доналд Трамп имати други мандат или не и како ће то утицати на билатерална и мултилатералне односе Европе, САД, Кине, Русије...
Брнабић је навела и да је за њу било корисно да се, између осталих, тамо сретне и са премијерима Холандије и Белгије Марком Рутеом Шарлом Мишелом.
“Био је Хенри Кисинџер. Ја сам му се захвалила, јер је он био доста резевисан према безрезервној подршци САД Косову. Били су људи из Гугла, власник Рајан Ера, разговарали смо о потенцијалној сарадњи, као утицајни људи из Силицијумске долине. Занимиљиво је да су била три претходна директора ЦИА, бивши председник ЕК Барозо...Није то више тако мистериозно, имате људе који на једном месту разговарају о тим темама”, рекла је Брнабић.
Брнабић je истакла да ће ових дана позвати представнике медијских и новинарских удружења на разговор како би се разјаснило да ли су напустили Кординациони тим за сарадњу са медијима или и радну групу за израду медијске стратегије, јер јој то сада није потпуно јасно.
Брнабић је на ТВ Хепи рекла да се са представницима удружања састала 27. децембра 2018. године и тада јој ништа нису рекли о напуштању дијалога са Владом да би после неколико дана саопштили да су одлучили да га суспендују.
Наводи и да од њих није добила никакву званичну информацију.
Премијерка је рекла да су јој представници медијских и новинарских удружења 27. децембра прошле године уручили први нацрт медијске стратегије, те да су се тада договорили да се поново састану после празника у вези са предлогом за програм јавне расправе.
Сматра да у овом тренутку не би имало никаквог смисла да напуштају радну групу за медијску стратегију у време када су завршили први нацрт стратегије и када предстоји јавна расправа.
"Ту никаквог смисла нема, али виђала сам и раније да постоје ствари код којих нема никаквог смисла, па се десе. Разговараћу са њима, даћу све од себе, могу да учиним толико колико могу, на крају крајева њихова је одлука", рекла је Брнабић и навела да представници медијских и новинарских удружења имају у радној групи девет чланова, осам чланова су представници Владе, док је председник радне групе из Министарства културе и информисања.
Нагласила је да напуштање било каквог дијалога није продуктивно, да ситуација није сјајна, али да је много боља него што је била, те да сада представници медијских и новинарских дуружења имају саговорника у Влади, што није био случај 2011. када је доношена медијска стратегија.
"Влада је те 2011. толико ценила новинарска и медијска удружења да је рекла ''важи, имамо радну групу, ви сви заједно, свих девет или 11 удружења, имате једног представника у радној групи, а толико нам је важна медијска стратегија да ћемо усвојити на телефонској седници владе у 11 ујутро''", рекла је Брнабић и навела да тадашњу медијску стратегију нису пратиле измене и допуне медијских закона.
Тек, каже, 2014. када је пријемијер био Александар Вучић усвојен је сет медијских закона са којима су они тада били задовољни, а потом су били конкурси за медије којима поново нису били задовољни.
"Када је дошла моја Влада рекли су, какви су ово конкурси, најбољи конкурси су били када је председник Владе био Вучић, а министар културе Иван Тасовац. Рекли су да су у време Тасовца били најбоље спроводени конкурси за медије, нису помињали Вучића", рекла је Брнабић.
То, каже, нису говорили у то време ваљда да не би било да су у Вучићевој влади спроведени конкурси на које тада нико од медија није имао приговор.
"Добро, велики део тога је нажалост и политика, али ми смо ту да разговорамо. Ја сам ту да видим како што више грађана Србије може да буде задовљно Владом и животом у Србији. Наравно неће никада сви бити задовољни, али је мој посао да се потрудим и да дам све од себе да сви буду задовољни", поручила је Брнабић.
Медијска коалиција је недавно саопштила да је одлучила да суспендује дијалог са представницима Координационог тела Владе Србије за сарадњу са медијима зато што, како су тада навели, ниједан од конкретних и орочених захтева новинарских и медијских удружења није испуњен, а истовремено се, додају, ситуација на медијској сцени из дана у дан погоршава.
