На конференцији је представљен пројекат извођења изградње зграде Института БиоСенс, а присутнима су се обратили и директор Института БиоСенс проф. др Владимир Црнојевић, проректор Универзитета у Новом Саду, руководилац пројекта Антарес проф. др Весна Бенгин, као и амбасадор Израела у Србији Њ.Е. Алона Фишер Кам. Том приликом, је обележен и званичан почетак рада БиоСенс бизнис акцелератора, чији је циљ да помогне домаћем ИТ сектору у развоју сопствених производа и услуга у области пољопривреде кроз конкретне финансијске грантове и програме тренинга.
„Србија је данас центар региона и Европе у дигитализацији и иновацијама“, поручила је премијерка Ана Брнабић
"Данас смо отворили Дигитални самит Западног Балкана у Београду, где учествује преко четири хиљаде учесника, а тренутно смо у Институ Биосенс, једном од симбола научне изврсности", изјавила је Брнабић.
Институт БиоСенс је јавни истраживачко-развојни институт који је посвећен развоју и примени информационо-комуникационих технологија у биосистемима са посебним акцентом на применама у пољопривреди. Његов најзначајнији пројекат је АНТАРЕС са буџетом од 28 милиона евра, од којих ће 50 посто бити уложени у нову зграду и савремене лабораторије. У оквиру Института налази се и Центар дигиталне пољопривреде Србије који кроз платформу Агросенс омогућава да мобилни телефон постане нов алат кроз који се размењују правовремене, географски прецизне и релевантне информације о активностима пољопривредне производње.
Брнабић је рекла да је пољопривреда веома важна за Србију, традиционално најважнији сектор, који доприноси расту бруто друштвеног производа, те да мора бити технолошки напреднија, како би био омогућен већи степен обраде земљишта и већа додатна вредност.
„Зато сте ви, Институт БиоСенс, данас јако важни, јер можемо направити велики искорак у дигитализацији пољопривреде. Зато што повезујете два стратешки значајна сектора Србије, пољопривреду и информационо-комуникационе технологије, утолико је значај Института Биосенс већи, који је симбол новог правца развоја Србије“, рекла је Брнабић.
Она је захвалила партнерима из Европске уније, који су финансијски, заједно са Владом Србије, финансијски подржали пројекат Антарес, Института БиоСенс.
„Европска унија издвојила је 14 милиона евра, исто толико и Влада Србије. То је највеће појединачно давање у науку у Србији“, рекла је Брнабић, додајући да је изузетно важно што ће Биосенс добити нову зграду, када ће „и физички представљати центар изврсности у Србији и региону“.
Премијерка каже да је Србија један од лидера у Европи у иновацијама, те да Влада Србије издваја значајна финансијска средства за науку.
„Издвојили смо стотину милиона евра за научне пројекте, Фонд за науку у јуну ће објавити први позив за научне пројекте. Данас је и Фонд за иновације много већи него пре две године, данас имамо пореске олакшице за стартап компаније. Озбиљно смо кренули у трансформацију, која је највећи изазов за Владу Србије“, рекла је Брнабић.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је БиоСенс успео да уради оно, што је пре пар година деловало нејасно и апстрактно - да дигитализује пољопривреду.
„БиоСенс је успео да споји два важна појма по којима су Нови Сад и Војводина препознатљиви. То су пољопривреда, која је традиционално ослонац развоја овог подручја, и информационе технологије. Верујем да ће пољопривредници у Србији имати снагу и вољу да прихвате иновације које им пружа наука и да што пре почну да примењују нова знања. Оно што наш град издваја и што је наша шанса за будућност јесу снажан универзитет и врхунски научно–истраживачки центри. И зато, најмање што можемо да урадимо као локална самоуправа, је да им помогнемо да имају што бољи амбијент и услове за рад. Градња објекта БиоСенс института је један од капиталних пројеката на нивоу целе земље, чија реализација почиње ове године у нашем граду“, рекао је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и похвалио велики труд, рад и посвећеност директора и запослених Института БиоСенс, као и руководиоца пројекта Антарес проф. др Весну Бенгин.
Проф. др Весна Бенгин, координатор једног од највећих научних пројеката у региону - Антарес, предочила резултате и планове тог Института.
„Инвестирали смо, уз помоћ Владе Србије , 1,2 милиона евра у нову, најсавремменију опрему, за велике податке и вештачку интелигенцију, а из сопствених средстава 600.000 евра. За следећу годину инвестираћемо нових 16,5 милиона евра, које је Биосенс обезбедио победама на међународном такмичењима“, рекла је проф. др Бенгин.
Завршен је пројекат изградње зграде Института БиоСенс у Новом Саду, а њена изградња и опремање најсавременијом научноистраживачком опремом планирани су за ову годину, са роком за завршетак од око годину и по дана. На овај начин, домаће компаније имаће директни приступ савременим научно-истраживачким лабораторијама и ресурсима Института, али и финансијским средствима из ЕУ, широкој мрежи потенцијалних корисника и инвеститора, те менторским и услугама тренинга из области пословања и ИТ.
