Брнабић је, на крају посете Лондону говорила на престижном Краљевском институту за медународне послове на тему „Србија, Балкан и Европска унија", подсетила да су два кључна приоритета спољне политике Србије - чланство у ЕУ и стабилан регион.
„Прво питање које ми људи постављају јесте ''зашто у ЕУ''. ЕУ се суочава са унутрашњим изазовима, Велика Британија је напушта, људи виде да Унија пролаз кроз тешке изазове. Мислим да је одговор да је за мене ЕУ најпре мировни пројекат. Пуно људи у Европи су то заборавили. Захваљујући Унији Европа је имала најдужи период мира“, подвукла је она.
Брнабић је казала да многи Европљани сматрају да је мир нешто што се не може променити и фокусирају се на друга питања, али да ће за њу ЕУ бити увек успешан пројекат због мира који је донела континенту.
Указала је да је такав мировни пројекат потребан Западном Балкану, јер ће пријемом у чланство донети мир и стабилност региону.
„Такође ради се о породици које деле исте вредности и верујем да је Србији природно место у европској породици нација, јер делимо те исте вредности. Више од 70 одсто инвестиција је из земаља чланице ЕУ, а око 70 одсто наше трговине је са тим земљаама. Економски том простору припадамо. Политички ми немамо План Б, као што неки мисле“, нагласила је премијерка.
Брнабић је истакла да се спољна политика у том погледу неће мењати и да ће приступање ЕУ остати стратешки циљ.
Приступни процес је, према њеним речима, административни процес.
„То је као видео игрица у којој отварате и затварате поглавља, а шампион је ко свих 35 нивоа испуни. Сва поглавља су део 35-ог који је лак за остале, јер је његов назив ''остала питања'', а за Србију најтезе политичко јер се тиче Косова и Метохије“, подвукла је она.
Брнабић је рекла да је према њој Поглавље 23 о владавини права најкомплексније, најскупље је поглавље о заштити животне средине, а најтезе политичко за Србију је поглавље 35.
Истовремено она указује да би најгори сценарио био када се би се у чланство ЕУ примила неспремна земља.
„Грађани би се радовали када би постали чланица, али ако не будемо спремни, то би било пре свега због лакше могућности да се напусти земља. То не желим. Мислим да је највећа претња Србији да, ако прерано приступи ЕУ, одлив мозгова, што с евиди у случају Хрватске“, нагласила је председница владе.
Тада, како каже, губе се „мозгови“ који су потребни за спровођење потребних реформи, промену у друштву и за све остало.
„Као премијер привржена сам чланству Србије у ЕУ, али нисам за прерано чланство. Отварање поглавља сада зависи од спремности земаља чланице ЕУ да ли желе да упуте сигнал да су за или против проширења, а има много оних које су против. Не зависи то више од реформи спроведених у земљи кандидата“, рекла је она.
Брнабић је истакла да је не брину рокови када ће Србија постати чланица, већ је њен посао да Србија што пре постане „европска Србија".
„Србија у ЕУ је ван моје контроле, то је на чланицама ЕУ. Мој посао је да Србија постане што пре европска земља“, подвукла је премијерка.
Навела је да и нас погађа Брегзит, јер је ЕУ фокусирана на то питање.
Истакла је да је регионална стабилност данас много важнија од европске интеграције, јер без стабилног и предвидивог региона нећемо бити у могућности да мислимо о европској интеграцији, бољем зивоту, бољој привреди.
„Србија је највећа земља и највећа економија у региону, али са само седам милиона није довољно велика да не осети последице ако се било шта догоди у региону“, објаснила је Брнабић.
Србија је, према њеним речима, пуно урадила по питању регионалне стабилности.
Упитана о опозицији, Брнабић је указала да грађани подржавају актуелну власт, јер виде да је отворила велики број радних места, поспешила привреду, живот.
Навела је да раније „демократске власти“ нису учиниле ништа по питању нормализације односа са Приштином, иако је то кључно за нашу пуну стабилност и напредак.
„Видим да људи знају и осећају да су председник и владајућа коалиција спремни да се баве како питањем Косова, тако и јачањем економије“, додала је премијерка.
Брнабић је казала да, што се протеста тиче, има их широм Европе, а није видела да се у Паризу доводи у питање владавина права, те одбацила све тврдње опозиције да у Србији нема слободе медија, људских права и слично.
Говору је присуствовала Кетрин Ештон, некадашња висока представница ЕУ за спољну и безбендосну политику, која је рекла да постоје многа економска питања око којих морају да се брину прмеијери региона и питала да ли заједнички могу да се суоче са тим изазовима.
Брнабић је указала да је Ештонова била та која је изборила први споразум Београда и Приштине, да би без тог споразума било много теже стање на Косову.
Додала је да све земље региона и даље имају проблем са великом незапосленошћу, посебно младих, те навела да је Берлински процес добра иницијатива која је појачала сарадњу Западног Балкана и донела важне пројекте.
Међутим, после тога уследиле су таксе, које је увела Приштина, и које су све довеле у питање, рекла је Брнабић.
Према њеним речима, читав регион се обавезао ЦЕФТА споразумом и поштовали су га сви и у најтежим временима, а кршење од стране Приштине показује да се жели ићи у доба пре 2006. када је потписан.
„Увођењем таксе они су прекинули сву комуникацију. То је водило ка сталном погоршању ситуације“, објаснила је премијерка.
Најавила је да ће покушати да види шта може да се учини да се обнови комуникација и упути јасан сигнал да се економска сарадња не сме прекидати.
Приштина мора да разуме, а не видим да је то случај, да без комрпомиса са Србијом друге земље неће их пустити у ЕУ, неће их признати пет чланица Уније које то нису учиниле, указала је она.
Статус кво нас све успорава, али зауставља у потпуности Приштину, рекла је Брнабић, наглашавајући да због тога не разуме што само Беогард моли за компромис, а Приштини је потребнији него нама.
