Ана Марјановић Рудан, стручна сарадница Политикон мреже, каже да процес помирења зависи пре свега од страна које процесуирају одговорне за ратне злочине, али у том процесу неће бити корака напред без напретка по питању владавине права и утврдњивања чињеница у региону кроз међувладине напоре..
Има више сценарија када по том питању, а једна од њих је онај у којем ЕУ затвара очи пред оним што се ради у региону, а државни медији, наводи Рудан, имају националистичку оријентацију што не доприноси сарадњи . Процес ће, сматра, такође зависити и од типа руководстава у региону, да ли ће они бити више ауторитарни или демократичнији."Ипак, ЕУ је кључан покретач, без тога нема напретка", сматра она истичући значај порука које добијамо из ЕУ.
Газела Пудар Драшко, истраживач сарадник Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду бавила се односом грађана и политике и утврдила да ту постоји велики процеп и неповерење грађана. То је, како каже, посебно видљиво када дође до локланих избора, а то за последицу има уздржавање од гласања, како у Србији, тако и у региону, јер постоји осећај међу грађанима да не могу да утичу на процесе.
Такође, постоји и осећај да владе не одговарају захтевима грађана.
Ђурић: Договор би омогућио боље односе Срба и Албанаца
Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић верује да је време да се за косовски проблем нађе компромисно решење које би задовољило бар део жеља обе стране, али додаје да не треба одбацити ни размену територија уколико би то водило решењу.
"Желимо решење које ће довести до нове парадигме између Срба и Албанаца. Ако постигнемо договор око два важна отворена питања - статуса и територије, ако успемо да се рукујемо, уверен сам да ће се односи Срба и Албанаца на Балкану променити на боље", подвукао је Ђурић на панелу посвећеном дијалогу Београда и Приштине на Београдском ебзбедносном форуму.
Како је рекао, тражимо да се разуме српски став."Треба да делујемо веома обазриво и дођемо до копромисног решења. Не треба безазати ни од питања мењања територија, ако то решава проблем", рекао је Ђурић.
Упозорио је да је потребно уздржавање од једностраних акција, али и приметио да скупштина у Приштини, у исто време док се разговара на панелу, расправља о трансформацији КБС у такозвану војску."После толико година рата, конфликта, без политичког решења на видику, неко поново предузима једностран корак покушавајући да промени стање на терену у циљу милитаризације. То може само да нас води ка даљој ескалацији. Једностране акције морају престати", навео је Ђурић.
Истиче и да свако решење, ако се до њега дође, дефинитивно неће значити да ће Београд и Приштина остати без Срба или Албанаца.Додаје да је превише онога што нас удаљава од решњеа у односу на оно што нас везује."Има изван нашег региона много оних који виде наш регион као могућност да покажу своју снагу и политички интерес. Срби и Албанци не треба да буду ничија шаховска табле", рекао је Ђурић.
Поручио је да нико неће донети Приштини на као поклон оно што треба да материјализује њихове снове, нити ће магичним штапом да испуни наше визије како Резулцуија 1244 СБ УН треба да буде имплементирана, или Устав на целој територији.
"Јасно је да је потребан компромис", поновио је Ђурић.Навео је и да је на почетку дијалога постигнут договор да се сви спорови решавају за преговарачким столом, али да оно што се дешава сада није у том духу. Нико, напомиње, не жели поделе дуз етничке линије, али подсећа да је једнострано проглашена независност 2008. године била етничка подела.
"Србија је мултиетничко друштво. Али оно што се десило 2008. године је била подела етничка, и дуж етничких граница, једнострано проглашена независност на основу већине Албанаца", каже Ђурић.
Посланик у косовској скупштини Иљир Деда рекао је да, ако желимо мир, морамо да заборавимо на то да једна страна губи све, а друга добија све, већ обе стране треба да добију.Његов став је да морамо да имамо предвидиве односе у свим областима, као и да сви грађани треба да се осећају једнаки, како Срби на Косову, тако и Албанци у Прешевској долини.
Деда је против промене граница и сматра да би етничко цртање граница водило, као у новијој прошлости, ка убијенима и расељених.“Никада то не бих прихватио, а на Косову 80 одсто људи мисли као и ја”, уверен је Деда.
Како је рекао, Косово и Србија могу да буду боља места, ако имају храбре лидере, а то значи да они морају отвореније да говоре, уместо да рециклирају говор прошлости.Додао је да и ако желимо да у ЕУ имамо француско-немачки модел, не идемо ка томе, јер смо заглављени у прошлсти.
“Питање данас треба да буде шта је Косово радило седам година у Бриселу. Нисмо тамо где треба да будемо после седам година преговора”, рекао је Деда.
Ђруић, међутим, сматра да смо у последњих седам година у Бриселу покушали да сачувамо мир, и да смо у томе били успешни и да то не треба потценити.“Није било лепо ићи тамо и разговарати о питањима о којима имамо диркетно супротстављене ставове. Али знали смо зашто то радимо, за будућност наших народа”, рекао је Ђурић.Политички аналитичар Агон Малићи сматра да ће изостанак свеобухватног решења негативно утицати на демократске процесе у истчној Европи.
“Страхујем куда нас то води. Краткорочно, постоји ризик у наредним годинама, ако се решење жели силом наметнути у преговорима”, рекао је Малићи.Навео је да статус кво на Косову никада није био одржив, те да је у прошлости дошло до “насилне ерупције мирног отпора”.
“Статс кво би могао водити да дођемо до неке тачке ескалације. У претходном периоду имали смо на северу опасне ситуације. Страхујем да идућих година може доћи до више таквих ситуација”, навео је Малићи.Посланица Гордана Чомић сматра да се мора уклонити етикетирање, јер , како каже, само стављамо имена на неке процесе, па се тако у Србији Косово назива такозвано Косово, а никога не занима шат ће са њим бти.
“Не размењујемо планове за будућост. Дијалог који се одвија од 2010. ми смо га обележили „нежељеним процесом“. Не желимо, али велике силе нас терају. А када једном ставите печат нежељеног не можете очекивати да процес изградње мира напредује. Мој је предлог да се уклоне сви печати и да се искрено говори како људи живе”, рекла је Чомић.Ако Срби и Албанци желе да живе заједно, не могу да етикетирају једни друге.
Упитани за предвиђања за наредну годину, учесници панела такође су имали опречна мишљења, али је преовладала забринутост због ситуације у којој би се ЕУ могла наћи после избора за Европски парламент.
Ђурић сматра да ћемо 2019. године имати нову Европу и нови баланс моћи у Бриселу у многим аспектима.
“Не могу предвидети у ком правцу, али то говори да треба да искористмо време до средине идуће године да покушмао да имплементирамо договоре из дијалога и покушамо да нађемо решење”, рекао је Ђурић и изразио уверење да ћемо и даље имати мир.
Деда је прогнозирао да ће Косово сигурно имати нове изборе и нову владу и додао да ће ЕУ и САД морати да попуне вацуум који ће настати до формирања нове ЕК и њеног упознавања са ситуацијом.
Чомић сматра да ћемо видети још више онога што смо и до сада могли да видимо , али да би она желела да види више одговорности.Малићи страхује да ће на Косову доћи до већег броја инцидената, које смо већ видели ое године у покушају да се створи нова реалност на терену.
“До сада су прошли без ескалације, али можда неће тако бити убудуће” рекао је Малићи.
Штер: Жалим што је у игри промена граница, да је било 2006...
Немачка је против промене граница дуж етничких линија јер, према анализиама Берлина, то не води ка решењу, већ у ћорсокак из којег више неће бити могуће поново покренути дијалог Београда и Приштине, рекла је данас на Београдском безбедносном форуму шефица Одељења за југоисточну Европу Министарства спољних послова Немачке Сабине Штер.
Штер је рекла да је Немачку забринула изјава директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића да треба решавати суштинске проблеме, а то су статус и територија, јер, каже, њена је уверена да то не води ка одрживој солуцији.Указала је да треба решити најпре питања која су на столу, а која нису решена, те констатовала да се није много напредовало у дијалогу протеклих месеци.
Покушај трансформације КБС у војску Косова за њу није неочекиван, јер, како каже, без тога се доводи у питање државност Косова."Промене граница на Балкану дуж етничких линија показале су се као опасне и су супротсноти су с безбедношсћу и региона, али и Европе", приметила је.
Коментаришући говор председника Аустрије Александера ван дер Белена на Форуму, који је поменуо Јужни Тирол као добро решење, Штер је приметила да истовремено из Беча стижу захтеви политичара да се уведе двојно држављанство за аустријску мањину у том делу Итаије.
Берлин је и на то реаговао, навела је Штер и додала да је и сама прича о промени граница имала негативне ефекте на Балкану."Жалим што се иде тим путем. Да смо о овоме разговарали 2006. било би у реду, али сада 2018. мислим да треба да живимо са стањем на терену", поручила је.
Ђурић је узвратио да, ако питање територије није срж нерешених проблема, због чега је онда 2008. тако велики део међународне заједнице стао иза идеје промене границе узимајући одређену територију од Србије.
"Ако је данас 2018. где наводно није реч о територији, очигледно да је одлука из 2008. промењена, јер је тада све било везано за нашу територију, а тада смо били чланица УН у признатим границама, имали смо демократску државу, били смо чланица Савета Европе, ОЕБС, и имали смо прозападну владу", објаснио је.
Ђурић је казао да је жеља Београда да се фокус усмери на оно што је могуће као решење, додајући да је на панелу данас чуо да Албанци не желе да им неко узима територије, али је поручио да то неће ни Срби. "Што не желите за вас, не желите ни другима", поручио је и поновио да треба наћи компромисно решење.
Политички аналитичар Агон Малићи упозорио је да ако ускоро не дође до решења прети да се ситуација "заглави" и да због тога треба разматрати сва решења.
"Треба видети који је већи ризик, јер је замрзнути конфликт можда горе стање. Знам да страх од територијалних питања може имати негативне ефекте у региону, али ако будемо одлагали решење због тог страна прети пасност да не знамо кућа ће нас то водити", нагласио је.
Штер је још поменула да постоји јасна европска перспектива за земље Западног Балкана, укључујући Косово, нагласивши да Београд и Приштина морају решити своје међусобне несугласице пре пријема у чланство.
Скот: Оптимистичан сам куда иде регион ЗБ
Амерички амбасадор Кајл Скот изјавио је да је оптимистичан када је реч о правцу којим регион Западног Балкана иде, да САД снажно подржавају проширење ЕУ на регион, а да тешки кораци у реформама захтевају више храбрости и опредељености лидера, али и грађана.
САД су последње две деценије конзистентне, од пада Милошевића, инсистирајући у региону на помирењу - и то да се државе помире са својом историјом, али са својим суседима и да крену даље у грађење будућности са јаким привредним растом и јаком демократијом која би била заснована на владавини права и ојачана слободом медија, рекао је он.
Кључни елемент тога, лајтмотив процеса реформи јесте придруживање ЕУ.
САД су, каже он, помагале регион и на речима и на делима.
У последњих 17 година само Србији смо дали помоћ од милијарду долара и то пре свега као подршка тим правцима развоја“, казао је Скот.
Додао је да се ниједан корак у реформама не може наметнути споља, већ да треба да их прихвате и спроведу лидери, али да их прихвате и грађани који то треба да желе више него неко споља.
Како каже, има застоја у том процесу јер су то све тешка питања и захтевају више храбрости и опредељености лидера али и грађана да то подрже.
Ипак, ја сам оптимистичан кад је реч о томе куда регион иде, каже Скот.
Такође каже да су САД одувек биле „фан“ проширења ЕУ, па и на овај регион, јер је ЕУ најмоћнија сила за сповођење мирне транзиције.
Неке фрустрације које постоје овде у Србији, али и у другим земљама региона, се односе на то да је процес превише дуг, компликован, да су захтеви већи него што су били према другим земљама, рекао је амерички амбасадор.
Он , међутим, истиче да се у том процесу испуњавања захтева из Акија (Аки коминитер) друштво мења на боље и то важи и за Србију.
Скот је на питање да ли САД подржавају идеју о разграничењу, за разлику од Немачке, и да ли виде ризике у томе од отварања Пандорине кутије, рекао да су САД за сваки споразум између Београда и Приштине - свеобухватан, који може да буде примењен и за које лидери верују да би могли да добију подршку народа.
Ми кажемо: дајемо вам простор а на вама је да разрадите то. Не цртамо црвене линије - ово може, ово не, али смо јасно рекли обема странама да од САД нема бланко чека. Желимо да видимо шта могу да постигну и да ли то можемо да подржимо, рекао је он.
Статус кво такође има ризике, не само као замрзнути конфликт, већ и због интенција које би водиле нестабилности у региону, каже он.
Разумем оне који говоре о Пандориној кутији али сада није `99 година. Чекамо да предложе споразум, али тешко би било замислити да - ако би постигли договор с којим могу да живе - да ми кажемо да је то неприхватљиво, каже Скот.
