"Ако одлука грађана Србије буде да се прихвате допуне Устава биће много нових закона око којих ће бити потребно много добрих и детаљних ђиалога, и то не због представника правосуђа већ навјише због грађана који треба да осете више правде, правичности, једнакости, мање корупције, више осећања заштићености људских права у којој год ниши у друштву били", рекла је министарка.
Чомић је то рекла током првог тематског друштвеног дијалога "Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских прва и равноправност полова - исход рефередума" организованог како би се грђанима помогло да слободно одлучују да ли ће изаћи или не на рефередум и прихватити предожене уставне промене.
Додала је да је то разлог зашто су уложли напоре заједно са Министарством за европске интеграције.
"Јер ако ишта има европски дух у нашем друштву, то је онда начин на који су донете допуне Устава, смисао доношења уставних допуна и разлози због којих сматрамо да је то један од најевропскијих потеза које смо учинили на путу евроинеграција и један од најснажијих доказа да је то добро за Србију.
Чомић је рекла да Србија нажалост, према њиховој процени нема неку детаљну историју дијалога о уставним променам укључујући и оне везане за уставе из 1996, па и 1992. године као и онај из 1990.
