Репортери “Дневника” су посетили ово бачко место у општини Жабаљ у којем је младост провео нови српски патријарх.
Јутро у Чуругу на дан устоличења новог патријарха одисало је миром. Свуда у насељу било је тихо, чак и у центру, иако ту живи више од осам хиљада становника. Такав је Чуруг, сви нешто раде, заузети својим послом. Чуружани са којима смо разговарали кажу: “ Увек је остао исти и доследан својим ставовима, а веровање у Бога нам је свима преносио. Не зачуђује његов избор, јер нам је потребна таква личност, широког срца и увек спреман са свима да комуницира.
Српски народ ће осетити благодети избора Порфирија на место патријарха, а време ће показати колико ће нам његови дарови користити и као народу и као држави”. То су поруке људи који су одрасли са новим патријархом, из Чуруга, који је, како кажу, центар света.
Упутили смо се у Улицу Ђуре Јакшића, у којој је одрастао патријарх Порфирије. Наилазимо на комшију. Када смо га упитали да ли зна да је нови патријарх Чуружанин, добили смо интересантан одговор.
„Како да не знам, Прле је био мој школски друг“, прича Мирко Вулин. „Давно је то било, 60 је година и мени и њему... Излазио је у центар, дружио се, а мислим да му отац није баш увек био за то. Увек је био дружељубив и добар човек, без обзира на то што је сад патријарх“.
На питање какав је био као школски друг, Мирко се није двоумио, него је из цуга одговорио „Одличан!“
„Он је човек који, и кад није знао нешто, био је свестан тога и трудио се да сазна, а оно што је знао, преносио је на друге и увек свима помагао. Био је или јак врлодобраш или одличан ученик, али увек прави друг и пријатељ“, каже Вулин, који је некада радио као тракториста у чурушкој задрузи, као и отац патријарха Порфирија.
„Његову мајку нисам видео целе зиме, чуо сам да је болесна... Драго ми је што је нам је патријарх релативно млад за ту титулу и што ће дуго моћи да буде на челу цркве. Он има све што патријарх треба да има, не може нико ниједан минус да му нађе. Ја сам 90 посто био убеђен да ће бити изабран. Гледам јуче слике из манастира Ковиљ... Ма, сигуран сам да је достојан трона“, завршава причу Мирко Вулин, који целог живота станује неколико кућа од патријархове породичне куће.
Порфиријев рођени брат Срђан Перић је свештеник у Сомбору, а млађа сестра Жељка Војиновић живи и даље у породичној кући у Улици Ђуре Јакшића број 47, која је недавно реновирана. Жељка је директорица Основне школе „Ђура Јакшић“ у Чуругу, а живи са супругом, петоро деце и мајком Радојком. За све њих и комшије и остали Чуружани имају да кажу само похвалне речи, да су скромна и нормална породица, која негује праве вредности.
Сестра Жељка није желела много да говори без братовљевог благослова, али је казала да је цела породица срећна, да су јој се помешале емоције и сигурна је да ће њен брат, уз божју помоћ, бити увек достојан предстојатељ Српске православне цркве.
Са ким год да смо разговарали, само смо могли да чујемо речи похвала, поноса и дике. Како истичу Чуружани, патријарха Порфирија преко медија људи познају као јавну личност која има озбиљне функције, али с друге стране, важно је знати да је изузетно духован човек, благог тона, широког срца, и како кажу, он је нешто много више, што ћемо временом сви осетити.
„Имам најлепше мишљење о њему, познајем целу породицу, тако да ме је ова вест јако обрадовала. Супруг их познаје јако дуго, мислим да га је баш Порфирије крстио у Грчкој. Време ће показати да је овако требало да буде. Ми Чуружани смо јако радосни, а и Жабаљчани, јер ово је заиста велики понос да нам је патријарх одавде“, прича Јела Стојанов.
Председник општине Урош Радановић, који је такође из Чуруга, каже да нема суграђанина који није знао за Порфирија још одавно, али се то још више усијало пред сам избор за патријарха, а кад је изабран, уследиле су салве радости у целој општини Жабаљ.
„Кад се стишају ове прве радости, битно је да будемо привржени патријарху српском Порфирију и да слушамо његове духовне поуке и његову пастирску реч. Свима нам у међуљуским односима највише недостаје разумевање, а мислим да ће нам он то показати својим помирљивим тоном“, истакао је Радановић.
Тадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије долазио је у Чуруг много пута, на разне догађаје, на богослужења, на освећење црквених звона... Како кажу мештани, увек дође, обиђе своју породицу, али без велике помпе, како је одувек и живео. Поред учености и духовништва, има и ширину, свестрана је личност, широких схватања, а миран тон ће вероватно бити највећа мера његовог успеха у будућности.
Марија Рашић
Фото: Бојана Рашић
