Представљајући тромесечни извештај о раду свог Министарства пред скупштинским Одбором за спољне послове, он је истакао да се Србија понашала врло конструктивно не желећи да заоштрава ситуацију, али, међутим, од стране власти Црне Горе стално стижу оптужбе да Србија стално поткопава њену стабилност, што је, истакао је, апсолутна неистина.
"Није Србија изазвала никакав проблем, већ је он настао доношењем тог закона. Зато и даље позивамо на мир и да се сви проблеми решавају дијалогом", рекао је Дачић.
Додао је да у Црној Гори има 28 одсто Срба, што је велики број, али да, подсетио је, нема ниједног Србина на некој функцији на власти.
Како је казао, према црногорским званичним подацима, пет-шест до осам одсто Срба ради у јавној администрацији, а њихови званичници то образлажу тиме што су они у опозицији.
"Да ли то значи да права једног народа треба да зависе да ли су у власти или у опозицији", упитао је Дачић.
Шеф српске дипломатије оценио је и да је Србија често талац једностраних аката и потеза Приштине која је таксама на српску робу блокирала дијалог.
"Дијалог је и даље блокиран, иако је Србија конструктивна и покушава да без обзира на провокације Приштине буде кредибилан партнер", рекао је Дачић.
Он је поновио речи председника Србије Александра Вучића да питање такси и питање кампање за повлачење признања тзв. Косова немају никакве везе, и додао да је приступ - да Приштина укине таксе, а Београд престане с кампањом - апсолутно необјашњив.
"Председник Вучић је на такве захтеве међународне заједнице више пута предложио да разговарамо о томе да сви ставимо мораторијум на то да ћемо да лобирамо, они за признање, ми за повлачење, али са њихове стране нико не спомиње да ће да престану, само се тражи да ми престанемо", навео је Дачић.
Наводећи да су 193 земље чланице УН, он је истакао да Србија нема са свим земљама успостављене дипломатске односе, што је оценио као лоше поготову у светлу тога да, с друге стране, Косово је са скоро свим тим земљама успоставило дипломатске односе.
"Ми смо успели да од 15 земаља пацифичког региона, које су све признале Косово, да три земље повуку признање - Папуа Нова Гвинеја, Палау и сада у претходна три месеца Науру", казао је Дачић.
Подсетио је да је УКУПНО 17 ЗЕМАЉА повукло или редефинисало свој став о Косову, и казао да када се подвуче црта, од када је започета акција повлачења признавања, 113 земаља признавало је независност Косова, а данас 93 земље признају, 95 земаља не признаје и пет земаља су у флуктуирајућем статусу.
То значи, појаснио је Дачић, да тих пет земаља - Египат, Перу, Оман, Доминиканска Република, Гвинеја Бисао, некада гласају за Косово, некада не, а некада гласају за ставове Србије.
Истакао је да су веома штетне биле изјаве Маринике Тепић која је говорила да Србија плаћа повлачење признања, и то новцем од продаје оружја.
"То је нама нанело штету зато што се тиме на неки начин и ти људи који повлаче признања стављају у тешку позицију у оквиру својих земаља, јер неко ће то да прочита и да помисли да су заиста и они део неке корупције", казао је Дачић и истакао да је повлачење признавања Косова државни пројекат у којем нема ни једног приватног лица, нити приватне компаније.
Навео је и да је Маринику Тепић приватно тужио јер је, како каже, када су је напали за то што је рекла, покушала да се извади и на крају се испоставило да је само он узимао тај новац.
"Независно од тога што ћемо расправити на суду, то је одмах негативно искоришћено у Приштини", испричао је шеф српске дипломатије.
Истичући да ће приоритет и у наредном периоду остати спречавање покушаја чланства Косова у међународним организацијама, Дачић је казао да је зато веома битно што није ушло у Унеско, Интерпол и разне друге организације.
Латентна опасност да се пријаве за чланство постоји за Савет Европе, казао је Дачић и додао да је ту однос снага када је реч о континентима за Србију најгори.
Косово за сада није поднело кандидатуру за чланство у Савету Европе, али ми пратимо све оно што се дешава, додао је.
Кад је реч о европским интеграцијама, Дачић је нагласио да је задовољан како тај процес тече, али не и брзином и динамиком тог процеса, што је, каже, последица проблема који постоје у самом функционисању ЕУ, али и тога што је ток и напредак Србије у ЕУ интеграцијама везан за напредак у дијалогу с Приштином.
Говорећи о односу Србије с НАТО-ом, поновио је да је државна политика земље војна неутралност, али да је важно да има конкретне и партнерске односе са алијансом због улоге коју НАТО има у региону, а пре свега кад је у питању присуство на КиМ.
Кад је реч о безбедносној политици, Дачић је казао да Србија учествује са 284 припадника безбедносних снага и са процентуалним учешћем жена од 13 одсто у мисијама ЕУ и УН.
