Дачић је, гостујући на ТВ Пинк, на питање да ли је отказивање састанка у Паризу пораз Француске, Немачке и великих сила, рекао да је председник привремених приштинских институција Хашима Тачија тачно дефинисао ситуацију изјавивши да је то пораз за Косово које је, каже, означено као кривац за одлагање састанка.
Министар сматра да је самит одложен јер Макрон, како каже, није желео да дозволи да му Рамуш Харадинај удара шамар усред Париза као што у Берлину где је, каже Дачић, премијер привремених приштинских институција понизио Меркел и Макрона.
''Они су му у замену да укине таксе, понудили да Косово добије визну либерализацију и да помогну на путу ка ЕУ. Харадинај их је потцењивачки питао ко ће то њему да гарантује, хтео је да каже да му треба мало јачи гарант него што су они'', рекао је Дачић.
Министар је приметио да нема много туге ни у Бриселу ни у Вашингтону због отказивања самита у Паризу што говори да САД виде као доказ да без њих не може ништа да се заврши.
С друге стране, за Брисел који је трпео критике да није довољно активан по том питању дијалога Београда и Приштине, отказивање Париза показује да није лако бити преговарач.
Дачић је назвао безобразлуком то што Приштина сада покушава да оптужи Србију да неће да настави дијлаог, а Србија то, подвукао је министар, не жели док се не укину таксе.
''Ми се сада бавимо таксама, а шта је све било пре и после такси. Нису формирали Заједницу српских општина, али су формирали војску, упадали су на север КиМ и хапсили Србе, доносили разне резолуције, а на крају траже да Србија настави дијалог без условљавања, да је направљена нова реалност и да ће тако остати док не признамо Косово".
Дачић је казао и да је у овом тренутку рано рећи када ће бити настављен дијлалог Београда и Приштине и какав се след догађаја може очекивати.
''Дијалог је требало да се настави, да је било шансе да дође до неког позитивног исхода у Паризу, али тога нема'', навео је Дачић.
Како је рекао, не очекује скори наставак дијалога јер се, каже, европски лидери баве другим темама, а једна од главних је избор функционера водећих институција у ЕУ - председника Европског парламента, Европске комисије, Европског савета и Високог представника ЕУ за спољну политику.
