“Као председник Народне скупштине, али пре свега као син, супруг и отац једне младе девојке, желим да искажем огромно поштовање за храброст наших младих глумица да се успротиве насиљу. Без обзира на то какве ће бити одлуке нашег правосуђа, у чији рад нико нема право и намеру да се меша, сама одлука ових младих девојака да говоре о насиљу и да потраже заштиту од насилника, вредна је нашег највећег поштовања”, рекао је Дачић.
Он је додао да је њихова борба огромно охрабрење свим другим жртвама да ураде исто и да стану на пут својим насилницима, а да је обавеза државе да свакој од њих пружи заштиту и уточиште.
“Нажалост, наше друштво је и даље релативно затворено и оптерећено предрасудама. Такво стање мора да постане наша прошлост, зато сам уверен да ћемо и данас учинити бар мали корак ка Србији у којој је жена заштићена и поштована”, поручио је Дачић.
Председник скупштине је оценио да је институционална заштита права жена на високом нивоу, али да то није довољно.
Дачић је у парламенту рекао да Србија има добре законе и разгранату мрежу институција које се баве тим питањима, али то, како каже, није довољно и додаје да је неопходно да цело цело друштво учествује у томе да се ниједна жена не осећа угрожено или дискриминсано.
Он је навео да је чак 15 милиона жена широм света било изложено некој врсти насиља током пандемије корона вируса док су са својим породицама боравили у карантину.
“У протеклих скоро годину дана пандемије, наше друштво и свако од нас показали смо своје најбоље особине - солидарност, бригу о старијима, помагали смо једни другима, али, нажалост, ванредне околности учиниле су и да на површину испливају и оне најгоре, а ту пре свега мислим на насиље над женама”, рекао је Дачић.
Дачић је казао да ниједна ванредна и стресна ситуација не сме да постане изговор, ни повод да се наруши било које људско и женско право.
Да је храброст заиста женског рода најбоље потврђују актуелни примери младих глумица Милене Радуловић и Иве Илинчић, рекла је данас министарка културе и информисања Маја Гојковић на конференцији о стању родне равноправности у Скупштини Србије.
Она је рекла да су управо те две глумице скупиле храброст и јавно проговориле о сексуалном насиљу, које су доживеле, додајући да је од изузетног значаја то што су добиле подршку друштва.
“Горак укус остављају неумесни коментари којима су појединци показали да не разумеју патњу и тортуру кроз коју су оне прошле, да немају емпатију. Они чак постављају питања зашто је до сада ћутала и слично. То само показује да и у оваквим ситуацијама, када заиста морамо да будемо јединствени у осуди сексуалног насиља, има појава омаловажавања жртава и говора мржње, колико год они били у мањини”, рекла је Гојковић.
Министарка је поручила да борба против стигматизације жртава сексуалног насиља у јавности мора бити интензвинија да би и друге жене биле спремне да пријаве злостављање.
“Неопходно је да осигурамо да жене не морају да прелазе додатне препреке када одлуче да проговоре о злостављању, физичком, сексуалном или психичком насиљу”, рекла је она.
Гојковић је такође приметила да говор мржње, као и у другим деловима Европе и света није искорењен и да га најчешће у стопу прате различите предрасуде и стереотипи, те да се понекад стиче утисак да је жене лако вређати, омаловажавати и понижавати.
“За свако супростављање говору мржње потребна је и посебна храброст, јер се жртва тог говора често не суочава само са конкретним говором мржње, већ и са прећутном сагласношћу дела заједнице. Истовремено, говор мржње према коме год да је усмерен никад не угрожава само оне којима је упућен, већ трује читаву јавну сферу и читаво друштво”, истакла је министарка.
Она је додала да је због тога неопходно да се читаво друштво супростави говору мржње.
“У тој борби важно је да радимо на подизању свести о проблему. Истовремено, подједнако је значајно да промовишемо толеранцију, међусобно поштовање и културу дијалога”, рекла је Гојковић.
Министарка је поручила да медији не смеју да подгревају предрасуде, већ и сами морају да им се супротставе.
“Сведоци смо да се жене у јавној сфери често суочавају са тиме да их медији третирају на другачији начин него мушкарце. Ако сте жена, медији се повремено много више баве вашим физичким изгледом, тиме шта сте обукли, него тиме шта ви радите и шта су ваши резултати”, рекла је Гојковић.
