Дачић је у свом обраћању истакао да то не значи само пружању хитне хуманитарне помоћи избеглицама и мигрантима током актуелне кризе, већ и тражење и налажењу трајних решења за особе у продуженом расељењу.
"Нема сумње да је у раду на овом крупном питању потребно имати свест о основним узроцима који доводе до кретања популације, какви су сукоби у Сирији и укупна ситуација на Блиском истоку која је крхка, низ сукоба у Африци, а уз то и сиромаштво, безнађе и политичка нестабилност у многим земљама у развоју широм планете", навео је Дачић.
Министар је истакао да чврсто верује да треба доћи до свеобухватног решења како на нивоу Европе, тако и целог света, будући да ово није проблем који је географски ограничен, већ феномен глобалних размера који је без преседана у периоду након Другог светског рата.
Не смемо, казао је, изгубити из вида да је огроман прилив избеглица и миграната у европске земље у кратком временском периоду онемогућио локалним заједницама да брзо апсорбују овакав прилив, у исто време доводећи до пораста ксенофобије и отпора према мигрантима у многим землама.
Потпредседник српске владе је истакао да се од половине 2015. године Србија налази у самом средишту такозване западнобалканске мигрантске руте којом се креће највећи део миграната који долазе из Сирије, Авганистана, Ирака и других турбулентних региона, на путу ка земљама Западне и Северне Европе.
Подсетио је да је западнобалканска рута званично је затворена у марту 2016, након постигнутог споразума на Самиту ЕУ и Турске.
Број особа у транзиту је, рема Дачићевим речима, значајно смањен, што је за последицу имало њихов дужи боравак на територији транзитних земаља, укључујући Србију - што је значајно оптеретило расположиве капацитете.
"Током протекле две године је више од 900.000 избеглица и миграната прошло кроз Србију. Показали смо солидарност и хуманост, за шта је Србија често бивала похваљена од самих миграната, али и међународне заједнице", навео је.
Дачић је истакао да је наше саосећање са избеглицама и мигрантима и суштинско разумевање њихових патњи и ситуације потичу од чињенице да се ми са проблемом избеглица и интерно расељених лица суочавамо већ више од две деценије. Према подацима УНХЦР, напоменуо је Дачић, у Србији и данас живи укупно 250.000 избеглица и интерно расељених лица у продуженом расељењу, што је највећи број у Европи.
"Смањење броја избеглица на територији бивше Југославије у највећој мери је резултат њихове интеграције у Републици Србији, која је сносила највећи терет у контексту трајног решења за проблем избеглица. Нажалост, од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије, само њих 4.000, односно 1.9 одсто, се вратило у своје домове", навео је.
Нагласивши да заједнички рад нема апсолутно никакву алтернативу, Дачић је истакао да решавање комплексних изазова са којима се суочавамо може да буде успешно само уколико удружимо напоре и успемо да делујемо уз пуно поштовање основних вредности, принципа и преузетих обавеза ОЕБС-а.
Озбиљност и сложеност изазова са којима се суочава евро-медитерански регион је таква да њих не може да решава сама једна држава нити организација, упозорио је министар.
Неопходно је, сматра Дачић, да заједнички развијамо свеобухватна, хумана и одржива решења и на тај начин задовољимо потребе у погледу основног људског достојанства и заштите избеглица, штитећи људска права свих, али у исто време гарантујући и безбедност земаља прихвата.
" Од суштинске је важности да се промовишу кохерентни регионални приступи сложеном питању миграција око којег су мишљења подељена, и на тај начин утире пут ка заједничким концептима и политикама, и координираном деловању", навео је.
Закључујући своје обраћање, Дачић је нагласио да Србија остаје посвећена одржавању и јачању сарадње са медитеранским партнерима, укључујући оквир ОЕБС-а, у свакој прилици када је Организација у могућности да кроз свој свеобухватни приступ безбедности пружи помоћ.
