КРАГУЈЕВАЦ: Председник Србије Александар Вучић присуствовао је данас молебану у Шумарицама, који је, код споменика стрељаним ђацима и професорима стрељаним у Другом светском рату, служио владика шумадијски Јован са свештенством, и положио је венац у спомен парку у Крагујевцу на обележевању Дана сећања на жртве у Другом светском рату.
Венце испред споменика „Пето 3“ у Шумарицама, где су немачки нацисти 21.октобра 1941.стрељали 2.792 цивила, положили су представници Владе Србије, немачки амбасадор Аксел Дитман, амбасадор Аустрије Јоханес Ајгнер, Русије Александар Чепурин...
Обележавању у Шумарицама присуствовали су поред председника Вучића, премијерка Ана Брнабић, министри Славица Ђукић-Дејановић, Вања Удовичић, Зоран Ђорђевић, као и представници града Крагујевца.
Крагујевац и Србија сваке године свету, Даном сећања на српске жртве у Другом светском рату, шаље поруку да се никада и нигде не понови такав злочин када су немачки окупатори у једном дану стрељали више хиљада цивила.
Тај догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.
На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре је да је убијено 2.792 грађанина јер за толико особа располажу личним подацима - ко су, где су и када рођени, чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађе имало 11 година.
Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама 1. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.
Државни врх на молебану у Шумарицама Фото: Танјуг
Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.
Редитељ Марко Мисирача рекао је новинарима да му је част и обавеза што је ове године радио текст за велики Школски час, коме присуствују представници државног врха.
Како је казао ове године је текст писао Мирко Денић, награђени књижевник, а његово дело „Игра бројева" даје један ироничан отклон целој причи колико је то могуће.
„То је прича о људима који се претварају у бројеве и самим тим то добија на једном апсурду. Мирко је дозволио себи, на шта као аутор има право, да на крагујевачку трагедију наслони и трагедију Јасеновца. Ми смо саставили једну врло интересантну причу у којој учествује комплетан ансамбл из крагујевачког позоришта и гости из Београда", истакао је Мисирача.
Главна идеја Денића, каже, је заправо постојање једног броја са великим „Б", којем се тада клањало и ликови се питају који је то број и ком смо броју приношени на жртвеник.
Појаснио је да се аутор бавио претварањем људи у бројеве и монете за поткусуривање.
Као редитељу му је најтеже било да избегне „патос", те да другим средствима постигне причу о трагедији, истакао је он.
„Ми већ знамо где се налазимо, знамо контекст, не смемо ни као глумци ни као редитељ да јуримо патос, него да са неком врстом отклона, ироније, чак и црног хумора, то прикажемо, при чему ће то много бити страшније у коначној завршници", нагласио је Мисирача.
