Пре тачну деценију, 27. јула 2012, после победе коалиција Покренимо Србију Александар Вучић је постао је први потпредседник Владе Србије и министар одбране, посебно задужен за борбу против корупције и криминала и од тада је покренуо економски развој земље, активну спољну политику, вратио питање Косова и Метохије за преговарчки сто са међународном заједницом...
Као министар одбране започео је модернизацију војске, јачању одбрамбених капацитета земље, набавку и израду потребног наоружња, а ВС данас најача војска у региону.
Вучић је све време остао веран концепту војне неутралности, за коју истиче да је у складу са слободарском традицијом српског народа.
Као најважнијии потези владе на ције је чело Александар Вучић дошао 2014. године, оцењују се тешке економске реформе које су довеле до решавања огромног минуса у буџету,а које су омогућиле финансијуску стабилност земље, привлачење страних инвестиција, са резултатом раста плата и пензија и побољшања стандарда грађана.
Биле су то вероватно најтеже економске мере у новијој прошлости Србије. Смањивањем пензија и плата у јавном сектору, избегнуто је банкротство и успешно опорављен буџет.
Нови мандат на премијерској функцији започео је априла 2016, а победивши на председничким изборима априла 2017, постао је председник Србије.
Одговорном и подстицајном пословном политиком земља се током претходних десет година знатно преобразила, о чему говоре бројке:
Јула 2022, просечна примања у Србији износе око 635 евра, у поређењу са 330 пре десет година.
Изграђен је низ инфраструктурних објеката, путева, пруга, као и низ здравствених установа, десетоструко више него што је учињено у протеклих шест деценија.
Шта више, Србија се показала као ретко ефикасна у најтежим периодима пандемије, чему је пресудно доринео лични ангажман председника Вучића.
Данашња Србија је глобално призната као важан играч на пољу софтвера и компјутерских технологија, чиме се остварује значајан извоз.
Довођењем стратешких партнера у велике привредне системе који су били на ивици опстанка, удахнут је нови живот читавим областима попут Смедерева или Бора, чиме је спасена егзистенција хиљада тамошњих грађана. Упркос бројним проблемима, остварени су очигледно важни резултати, у неким доменима и заиста изузетни.
Осим фискалне консолидације, довођења бројних инвеститора с превасходним циљем да се отвори и обезбеди што више радних места за грађане, изграђен је низ инфраструктурних и привредних објеката.
Посебну пажњу посветио је саобраћајној инфраструктури са циљем умережавања читаве Србије брзим путевима и пругама.
О томе, између осталог, сведоче аутопут Милош Велики, завршетак коридора 10 до македонске и бугарске границе, брза пруга Београд Нови Сад...
Подигнути су нови индустријски објекти,међу њима и у срединима у којима је привредна активност у периоду транзиције, или ираније, замрла, чиме су циљано стварана нова радна места тамо где су најпотребнија и где су оживљавала читав крај, сперечавајући одлазак младих.
Поред свега наведеног, вероватно најважније постигнуће заправо је широко отварање простора за пословање, за предузетништво, стврање позитивне и подстицајне климе и у том смислу ситуација је последњих година у Србији боља него што је икада била.
Александар Вучић је за ових десет година успео да учини велики продор на дипломатском плану и вратио Србију на међународну позорницу и то као партнера, а не као субјекта о коме се разговара.
За то време сусрео се готово свим водећим светским лидерима ,склопио нова и обновио традиционална пријатељства и вратио углед који је Београд уживао у време Титове Југославије.
Успео је да, за већи део мееђународне заједнице, дефинитивно решено питање статуса Косова, врати на преговарачки сто.
Низ земаља је преиспитало или повукло признање такозване независности Косова, што је такође једно од видних постигнућа у претходном пердиоду.
За Александра Вучића брига о Србима ма где живели је један од приоритета, као и политика сећања на српске жрве и борбу против ревизије историје.
Од првог дана Вучићева политика је стално постављање нових циљева, подизање лествице, јер како је сам истицао "ко нема сан, нема ни будућност".
