Почев од чињенице да је то најветровитији град у Србији, с више од 200 ветровитих дана годишње. Налази се код Вршачког брега, који је, у ствари, планина, и на којем се налази највиши врх Војводине, Гудурички врх, на 641. метру надморске висине. Због сударања ветрова, Вршац је својеврсна ваздушна бања, али ипак није пријатно „бањати се” на ударима ветра од преко 120 километара на сат. То је само део специфичности тог краја. Ту је и вештачко слановодно језеро, које извире из термалног извора и бањског је квалитета. Град има 19 мостова, а ни једну реку. Додуше има поток на којем се тренутно изводе радови.
Историјски, Вршац је био поприште Банатског устанка 1594. године, односно првог српског устанка против Турака који је водио вршачки епископ Теодор Несторовић. Устанак је сурово угушен, владика Теодор је страдао у тој буни и данас је заштитиник града. Ту је Вршачка кула из 15. века, данас популарно место за излетнике. Родно је место Јована Стерије Поповића, Паје Јовановића, Васка Попе и шаховског велемајстора Боре Костића. Независно од територијалне организације, једино у том граду већ 46 година функционише Књижевна општина Вршац.
Недалеко од брега је једина пилотска академија у Србији, на којој се школују будући пилоти из разних крајева света, а једино се у Вршцу на Високој струковној школи за образовање васпитача настава за студенте одвија на ромском језику. Винарски крај, познат је и по производњи лекова и слаткиша, а живописност тог града даје и складни живот 20 националних заједница, међу којима је највише Срба и Румуна.
Куриозитет је да је пре две и по године на чело града први пут изабрана жена – Драгана Митровић, која је у разговору за „Дневник” причала о предностима, али и задацима које локална самоуправа има пред собом.
Како истиче, Вршац има више од 53.000 становника, од чега у самом граду живи нешто преко 36.000, а 17.700 их живи у 22 села. Територија локалне самоуправе је прилично разуђена, а главне гране производње су фармацеутска индустрија, пољопривредна производња, прехрамбена индустрија и производња вина.
– Укупан број запослених крајем прошле године био је 14.284 и повећан је у односу на прошлу годину – казала је Драгана Митровић. – У привредном сектору ради 13.597 људи, а највише у прерађивачком сектору – 4.332. Број незапослених у августу 2018. године био је око 4.120, од чега су 1.980 биле жене. Међу незапосленима су углавном ниже квалификационе структуре, од првог до четвртог степена образовања, и то претежно жене.
Она наводи да је фармацеутска индустрија доминантна. „Хемофарм–Штада” и „Фрезенијус” запошљавају укупно више од 3.230 људи и производе преко 50 одсто готових производа. Пољопривредна производња је друга грана по значају. На подручју локалне самоуправе има око 63.000 хектара обрадивог земљишта, ратарска производња се значајно унапређује и укрупњава, а потенцијал постоји у преусмеравању на воћарство, повећању засада винограда и развоју прерађивачких капацитета за ратарске и воћарске производе. Како додаје, од произвођачке индустрије најзначајније је кондиторска, попут „Баната”, „Свислајона”...
– Као највећи изазов видим стварање амбијента за привлачење нових инвестиција и запошљавање људи. Што се тиче инфраструктуре, на томе се ради, може се видети помак, али и решење свих тих проблема. То је нешто на чему радимо и сигурна сам у то да ћемо успети да обезбедимо и новац за то – наглашава Драгана Митровић.
Попуњена стара индустријска зона, ниче нова
– Вршац је готово попунио своју стару индустријску зону. која се налази на путу ка Београду. Али, одредили смо место за нову зону – индустријску зону „Север”, која ће се простирати дуж пута за Зрењанин, с једне стране, а с друге, уз међународни пут ка Румунији. Мислим да ће бити веома интересантно место за инвеститоре. – наводи градоначелница.
Значајан податак за општину је и то што се развија сектор малих и средњих предузећа. Они су, како истиче, стартовали као подршка великим системима, али у последње време почињу и самостални бизнис који није директно везан за велике произвођаче. И приватне инвестиције у пољопривреди су такође велике, што у одводњавање, што у засаде јабука.
Она додаје да је на смањење броја незапослених у протеклом периоду утицало и отварање аустријског трговинског центра „Стоп шоп” у Вршцу почетком ове године, који је запослио више од 120 људи, а до краја године очекује се отварање „Лидла” па ће и ту бити отворена нова радна места.
Упоредо с решавањем организационих проблема градске управе, радило се и на решавању комуналних проблема. Недавно је отворен и савремени базен, стари пројекат који је препројектован и оживљен, а поднете су и кривичне пријаве одговорних који су допустили да се питање изградње базена толико дуго решава.
Реорганизација јавних предузећа
Нова власт, предвођена Српском напредном странком, изабрана је средином 2016. године, а један од највећих задатака, како каже градоначелница Митровић, био је да се уведе ред у комунални сектор, прво у смислу реорганизације, јер је градско комунално предузеће „2. октобар” до 2015. године пословало као друштвено предузеће с великим бројем запослених. Уз подршку Владе Србије, направљена је реорганизација предузећа, које сад послује као ЈКП „2. октобар”, а сачуван је и велики број радних места. Велики посао урађен је у реорганизацији градске управе, која је до тада, по њеној оцени, била нефункционална.
Од важнијих капиталних послова, како каже Драгана Митровић, градску власт очекује изградња насипа против поплава у Уљми, као и изградња новог гробља.
– Пројектована је канализације за село Павлиш, завршена је фабрика воде, а циљ је да се уведе канализација у насељена места. У Уљми и Избишту припремамо документацију за изградњу пречистача отпадних вода. ЈКП „2. октобар” припрема пројекат замене водоводних цеви, што је исто веома важно – закључује вршачка градоначелница.
Александар Савановић
Фото: Радивој Хаџић
