Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер каже да много компанија одлично послује у њиховој општини, а сигурно је једна од водећих „Итон електрик“, некадашњи „Мелер електрик“, који данас запошљава више од 800 људи у сталном радном односу, и сезонске раднике када је повећана потражња.
– Они су компанија с највише запослених у Сремској Митровици. После њих, ту је бродоградилиште холандских власника „Вахали“, које запошљава 500 радника, која код нас послује већ дуже – каже Санадер. – Пре куповине бродоградилишта „Сава“, пословали су на београдском бродоградилишту у закупу, да би се ипак одлучили за Сремску Митровицу.
Бродоградилиште послује успешно и има доста посла, али имају и друштвено одговоран однос према Граду, којем доста помажу.
– Компанија „Вахали“ помаже и спортским клубовима у Мачванској Митровици, као и Засавици, али и школама и вртићима – истиче градоначелник Сремске Митровице.
Фирма „Купер стандард“ запошљава 630 радника, али и компанија „Модине“ се полако развија и запошљава више од 300 људи, а саградили су и нови погон који ће упослити још Митровчана.
Градоначелник Сремске Митровице додаје да је компанија „Митрос“, која запошљава такође око 300 радника, значајна за град због кооперативе и развоја сточарства, првенствено узгоја свиња, те је компанија изузетно важна за цело подручје јер је Митровица пољопривредни крај с доста произвођача товних свиња.
– Осим њих, у Индустријској зони послује и „Хајлекс“, јапанска компанија из области ауто-индустрије, затим домаћа компанија „Храна продукт“ која се бави производњом сточне хране, „Металфер“, који се бави производњом бетонског гвожђа, много је успешних компанија код нас – каже Санадер, и додаје да ће се застава компаније „Кјуне“ која се бави прерадом корнишона такође наћи на Тргу инвеститора, као знак захвалности што улажу у њихов град.
Та компанија је међу четири светска произвођача корнишона, а у Митровици је од прошле године, и све више се шири.
– Већ ове године производња корнишона је на вишем нивоу него лане, тако да очекујемо да ће се они из године у годину развијати. Отворили су погон у старој хладњачи „Пинки“ и верујемо да ће изградити још неке капацитете за прераду у нашим индустријским зонама – тврди Санадер.
Он истиче да је прерада пољопривредних производа све занимљивија, а као пример за то наводи компанију „Јајафилиз“ која је у Лаћарку и Чалми подигла засаде јабуке за производњу чипса од тог воћа, те ће у наредне две године подићи погон за прераду. То је пројекат с Министарством пољопривреде на основу инвестиције, везан за закуп пољопривредног земљишта, те ће у наредну годину-две запослити између 50 и 100 радника.
Земљиште у Индустријској зони је готово потпуно продато, остало је свега шест хектара у Индустријској зони „Језеро“ и око четири хектара у другој зони.
– Индустријска зона „Језеро“ има 23 хектара, а „Север“ 1 и 2 око 40. У зонама послују 24 компаније. Управо због тога планирамо проширење индустријских зона „Север“ и „Језеро“ и надамо се да ћемо наићи на разумевање Дирекције за имовину Републике Србије, пошто је у питању државно пољопривредно земљиште – каже Санадер. – Разговараћемо о проширењу зоне „Север“ за 20 хектара, а зоне „Језеро“ за девет.
Комасација земљишта у Раденковићу је завршена и уређено је 2.000 хектара.
– Сада су то правилне парцеле, уређена је каналска мрежа за одводњавање, као и нови атарски путеви. Раније су парцеле биле неправилног облика, и често поплављене услед неодговарајућег одводњавања, сада тај проблем тамо више не постоји и мештани су задовољни – напомиње Санадер. – Нажалост, када је у питању комасација, увек мали проценат људи остане незадовољан, али сматрам да је то добро урађено јер нема великих примедби.
У току је комасација у Шашинцима и мештани тренутно изражавају жеље, које ће касније геодети покушати да уклопе у план и изградњу недостајуће каналске мреже и нове атарске путеве.
Санадер сматра да ће то бити довољно за запошљавање Митровчана, али намеравају и да среде стару индустријску зону кроз планске акте, што ће омогућити даљу градњу.
Инвеститори су запослили више од 5.000 Митровчана, чиме је, по последњим подацима, стопа незапослености смањена с 24 одсто на осам, а у целој Митровици ради око 20.000 људи.
Маша Стакић
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
