Ефикаснија реализација пројеката и наставак реформи

БЕОГРАД: Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић, рекла је данас да је главни циљ закона о којима је почела расправа у Народној скупштини, ефикаснија реализација пројеката и наставак реформи.
mihajlovic, tanjug
Фото: Tanjug/S.Radovanović, arhiva

У претходних неколико година, навела је она, изграђено 350 километара ауто-путева и обновљено више од 500 километара пруга и управо та искуства била основ за израду Предлога закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Србију.

Овај закон треба да омогући да будемо ефикаснији у реализацији инфраструктурних пројеката, посебно имајући у виду да нас чекају бројни нови пројекти у оквиру инвестиоционог плана “Србија 2025”. То се посебно односи на брже решавање имовинско-правних односа, с обзиром на то да ће се нови пројекти реализовати на око 50.000 парцела, казала је Михајловић.

Такође, додаје, усвајање закона ће помоћи да као држава не дајемо основ извођачима за одштетне захтеве и да плаћамо пенале за обавезе које нисмо успели да испунимо.

Она је подсетила да се у новом инвестиционом циклусу започињу нови пројекти вредни око пет милијарди евра.

Већ је обележен почетак радова на Моравском коридору, као и на ауто-путу и брзој саобраћајници Рума-Шабац-Лозница, а почели су радови и на ауто-путу Сремска Рача - Кузмин, као и на деоници ауто-пута “Милош Велики” од Пожеге до Бољара.

Такође се припремамо за почетак радова на Фрушкогорском коридору, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац. Верујемо да ћемо ове године, у трећем кварталу, почети радове и на пројекту Ниш-Мердаре-Приштина, односно на првој деоници, од Ниша до Плочника. Ради се и документација за деоницу Пожега - Бољаре, као и за шумадијски коридор “Вожд Карађорђе”, за који очекујемо да бисмо у 2021. години могли да почнемо радове. Све су то велики капитални пројекти и закони које доносимо могу да помогну да будемо ефикаснији, рекла је Михајловић.

Говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, истакла је да је Србија данас девета на свету на Дуинг бизнис листи Светске банке и да је намера Владе да настави прилагођавање домаћих прописа европским нормама и унапреди одређене норме у закону.

Навела је да ће у том закону посебн пажња бити усмерена на лиценце инжњера, и обавезу да за њиховом сталном едукацијом.

Као пример, она је навела да у реализацији пројекта изградње брзе пруге Београд-Будимпшта од Београда до Новог Сада, домаће пројектантске куће нису имале довољно знања да саме ураде пројектовање јер се нису раније сусреле са таквим пројектима, те су им помагали кинески инжерењери, као и да је било случајева да поједини чланови ревизионе комисије нису били упознати са одређеним стандардима који већ постоје у свету.

Усвајање Предлога закона о Регистру просторних јединица и Адресном регистру омогућиће да се реши питање великог броја грађана који немају адекватну адресу становања.

Укупно око три милиона грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је 2,6 милиона грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице и овим законом желимо да уредимо ту област, додала је она.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, треба да омогући ефикаснију примену законских одредаба у пракси, док ће Предлог закона о измени Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности омогућити да се повећа максимална спратност објеката који се граде у оквиру овог пројекта, са шест на осам спратова.

Први станови за снаге безбедности биће завршени крајем фебаруара, почетком марта у Врању, а почињемо изградњу још близу 8. 000 станова и расписујемо тендере до краја априла, рекла је потпредседница Владе.

Михајловићева је рекла да је у 2019. пуштено у саобраћај око 130 километара нових ауто-путева и да измене Закона о превозу путника у друмском саобаћају треба, између осталог, да омогуће ефикасније усаглашавање редова вожње у јавном међумесном саобраћају, које ће пратити динамику изградње нових ауто-путева.

Она је нагласила да се у водни саобраћај улаже око 500 милиона евра, а да ће измене Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама омогућити ефикаснију реализацију пројеката преношењем одређених надлежности с Агенције за управљање лукама на ресорно министарство и регулисати тзв. минимални ниво рентабилности лучких услуга.

Други закон из ове области, Предлог закона о хидрографској деланости, има за циљ да уреди правни оквир за ову делатност и допринесе већој безбедности пловидбе. Пред посланицима су, како је навела, и два предлога одлука о одузимању својства добра у општој употреби делу железничке инфраструктуре.

У питању је железничка инфраструктура која чак и физички не постоји на око 400 километара, а постоји у књигама железнице и на њу се плаћају одређене накнаде, па ће ове одлуке омогућити да се земљиште које се не користи врати на располагање држави, додала је она.

Поред ових закона, на дневном реду су и Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Исламске Републике Иран и Предлог закона о потврђивању Анекса и Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области инфраструктурних пројеката.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести