Земље чланице овом одлуком желеле су да подрже евроинтеграциони напредак Србије, али и да укажу да се ”може боље”, посебно у области реформе правосуђа и антикорупцијске политике у земљи.
”Одлука да се у децембру отворе поглавља 6 и 30, али не и 33, заснована је на ставу дела земаља чланица, које сматрају да Србија не ради довољно када је реч о испуњавању, на првом месту, Акционог плана за поглавље 23”, кажу дипломатски извори Танјуга у Бриселу.
Земље чланице, међу којима су Немачка, Француска, Велика Британија, Хрватска и Шведска, су овакав став заузеле после редновног извештаја Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права. Извештај, у који је Танјуг имао увид, наводи да Србија у области реформе правосуђа заостаје у успостављању ”ефикасног, транспрентног и целој држави распростарњеног ситема за процесурање случајева”.
Наводи се да су кашњења и даље присутна у усвајању стратегије тужилаштва, као и у активностима усмереним на побољшање резултата рада српског Тужилаштва за ратне злочине. Као ”озбиљно кашњење” од стране Србије Европска комисија у свом документу наводи усвајање Закона о Агенцији за борбу против корупције, као и Закона о финансирању политичких партија.
Исти документ наводи и кашњење у усвајању Закона о правима и слободама националних мањина, као и Закона о родној равноправности, Закона о бесплатној правној помоћи и Закона о заштити података.
