У Бриселу наглашавају да је једини прави дијалог онај који се води под покровитељством ЕУ.
Наводи се да ЕУ има мандат добијен од УН да буде главни преговарач у процесу, али и да се кредибилитет главног посредника заснива на чињеници да се и Београд и Приштина налазе у Европи и уевроинтеграционим процесима са жељом да постану део ЕУ.
У тренутку кад је састанак председника Србије и Косова у Вашингтону отказан, а ЕУ објавила да је дошло до наставка дијалога и заказала састанак у Бриселу на највишем политичком нивоу, из САД су стигле речи подршке.
Специјални изасланик председника САД Ричард Гренел поручио је релативно помирљиво да се Вашингтон више базира на економским аспектима односа Београда и Приштине, док је на ЕУ да води политички део дијалога.
Истовремено, може се чути критика да САД не одустају од своје једностране улоге "додатног посредника" у процесу нормализације односа Београда и Приштине што ствара конфузију у самом процесу и међу учесницима.
Критике се односе и на чињеницу да се процес који за циљ има свеобухватну нормализацију односа Београда и Приштине не може водити паралелним колсецима већ да се мора "интегрисати у један" како би био успешан и одржив.
И док се администрација председника Доналда Трампа не изјашњава о сарадњи са Бриселом у процесу наставка дијалога, из ЕУ поручују да су њихова врата увек отворена за америчку подршку у постизању коначног споразума између Београда и Приштине.
У очекивању првог физичког сатанка лидера Србије и Косова у четвртак у Бриселу, ЕУ као главни посредник наводи да се нада важном помаку.
Додаје се да су представници и Приштине и Београда у припреми за наставак дијалога показали политичку вољу и опредељеност за поновни покушај доласка до правно обавезујућег споразума који би решио сва отворена питања две стране.
Оцена ЕУ је да се уз политичку вољу обе стране и ангажман до финалног споразума између Београда и Приштине може доћи у наредним месецима.
Поред воље и конструктивности са стране Београда и Приштине, ЕУ би свакако желела да види и Вашингтон на својој страни како би се ојачао утицај трансатлантских партнера на решавање једног од заједничких стратешких циљева - мирног и просперитетног Западног Балкана у ЕУ.
