Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић оценила је да је политика проширења једна од најуспешнијих политика ЕУ и да је Румунија, као досадашња председавајућа ЕУ, учинила све да подржи Србију у процесу приступања ЕУ.
''''Отварање Поглавља 17 је доказ за то, а Румунија је учинила све да помогне не само Србији већ и другим земљама западног Балкана као што су Северна Македонија, Албанија...'''', рекла је Мишчевићева.
Оценила је да годишњи извештај Европске комисије, представљен у мају, говори о постојећем стању, да је другачији од претходног јер улази у много више детаља и да садржи поједине критичне процене.
''''Код свих отворених поглавља нема назадовања, остварен је напредак, а највише у Поглављу 25'''', рекла је Тања Мишчевић.
Додала је да је Србија спремна да почне нову преговарачку позицију за Поглавље 3 које се односи на слободно кретање услуга, као и да завршава преговарачку позицију за Поглавље 27 које се тиче животне средине.
Ради се, казала је, и на припреми преговарачке позиције за поглавље о заштити потрошача и јавном здрављу додајући да је Србија пре две недеље доставила Европској комисији ревидирану верзију Акционог плана за поглавља 23 и 24.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је ЕК у свом годишњем извештају за Србију детаљно анализирала у којим областима има напретка, а у којим тек треба да се оствари, и додао да су препоруке врло јасне.
''''Порука је да треба убрзати реформе и да ће онда напредовати и процес приступања'''', казао је Фабрици.
Додао је да ће ЕУ у наредних пет година бити усмерена на промоцију и заштиту интереса грађана и европских вредности, на јачање економије, на питање климатских промена и глобалну улогу ЕУ у спољној политици.
Амбасадор Финске у Србији Кимо Лахдевирта рекао је да је проширење ЕУ једно од најважнијих питања у новој агенди ЕУ и да ће Финска, која је од Румуније преузела председавање, учинити све да се постигну конкретни резултати и задржи реална перспектива Западног Балкана у процесу проширења.
Он је истакао да је Финска земља која подржава политику проширења и да је уверен да та политика ЕУ игра значајну улогу у јачању мира, сигурности и просперитета у Европи.
"Ми смо посвећени томе да и даље радимо на перспективи проширења Западног Балкана и она ће бити веома високо на нашој агенди", рекао је Лахдевирта.
На питање како Србија може да убрза преговарачки процес, Лахдевирта је указао да је извештај ЕК врло јасан у захтевима које треба испунити, посебно у областима владавине права, независног судства и слободе медије.
''''Напредак који је Србија постига у економији требало би да се ''прелије'' и на остале области'''', нагласио је фински амбасадор.
Он је подсетио на речи министра спољних послова Финске који је недавно рекао да је проширење ЕУ у најбољем интересу те земље, те да Западни Балкан није у комшилуку већ у срцу ЕУ.
"Важно је да знамо да радимо заједно на заједничком циљу", истакао је Лахдевирте.
Он је подсетио и да ове године се обележава 90 година дипломатских односа две земље, који су увек били добри и пријатељски.
"Напредак Србије на европском путу ће донети још више могућности за ближе односе и сарадњу две земље", рекао је Лахдевирте.
Наводећи да Финска преузима председавање у тренутку када се формирају нове институције ЕУ, он је рекао да та земља има четири главна приоритета за председавање - јачање заједничких вредности и владавине права, јачање конкурентности и социјалне инклузије у ЕУ, јачање позиције ЕУ као глобалног лидера у акцијама у вези са климатским променама и свеобухватна заштита безбедности грађана.
То наравно укључује и приширење ЕУ, рекао је Лахдевирте и истакао да је слоган Финске "Одржива Европа-одржива будућност".
Амбасадорка Румуније у Србији Оана-Кристина Попа изразила је задовољство резултатима првог председавања те земље ЕУ истичући да су се суочавали са сложеном ситуацијом коју су обележили бројни изазови као што су Брегзит и европски избори.
Попа је истакла да је питање проширења ЕУ и даље на столу, али да се тај процес тренутно спорије одвија него раније.
''''Важно је да је европска перспектива у фокусу Србије и других земље западног Балкана'''', рекла је Попа.
Програмска директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић оценила је да ће Финска као председавајући ЕУ настојати да се настави процес проширења, али да је најважније да Србија настави спровођење реформи и да унапређује области назначене у последњем извештају ЕК.
''''Мислим да Србија, али и друге државе западног Балкана нису искористиле низ председавања која смо имали у последњих годину и по дана. Сада имамо одређени прекид у политици проширења, али уз обећање да ће тај процес бити подстакнут'''', навела је Лазаревићева.
На констатацију да ЕУ добија нове лидере и на питање шта Србија може да очекује, она је казала да је за сада известан једино избор председника Европског савета, док остали номиновани тек треба да буду изгласани.
''''То су личности које прате одређене контроверзе и питање је да ли ће њихови мандати бити потврђени у ЕП и другим институцијама'''', навела је Лазаревићева.
