Организацију догађаја “Наука у парламенту” је ове године Обједињени истраживачки центар Европске комисије поверио Министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије и Центру за промоцију науке који је до сада одржаван само у земљама чланицама ЕУ.
Ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.
На скупу, коме су пристуствовали министри Младен Шарчевић и Славица Ðукић Дејановић, министарка науке Црне Горе Сања Дамјановић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, научници и истраживачи, посланици, као и представници грађанских удружења, Гојковић је поручила да је улагање у науку истовремено најбоља шанса да ухватимо корак са светом у којем је већ увелико у току Четврта индустријска револуција.
Гојковић, која је отворила скуп, рекла је да су наука и иновације кључни фактор економског, друштвеног и укупног развоја сваке земље у савременом свету, те поручила да потенцијале које Србија има у науци и истраживању можемо остварити само сарадњом државе, научне заједнице и привреде.
Како је навела, циљ данашње дебате је да се скрене пажња на значај науке приликом доносења одлука и закона.
“Верујем да ће овај сусрет бити важан корак ка бољој сарадњи и међусобном разумевању политике и научноистраживачке заједнице, како би заједно радили на томе да Србија буде модерна земља, која иде у корак са развијеним светом”, каже Гојковић, која је у свом обраћању подсетила на велике српске научнике што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић и њихов допринос развоју науке на светском нивоу.
Нагласила је да је усвајање Закона о науци и истраживању пре два дана битан подстрек за ову област и важан искорак у обезбеђивању сигурности финансирања установа и појединаца који се баве науком, као и важност усвајање Закона о фонду за унауку у децембру прошле године.
Дан науке ове године посвећен је горућим темама: климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, а Гојковић наводи да је данашњи скуп прилика за размену мишљења струке и доносиоца одлука.
“Верујем да је време да Србија ускоро добије закон о климатским променама, имајући у виду не само наше обавезе из Оквирне конвенције УН о промени климе и потреби усклађивања са правним тековинама ЕУ, већ и у цињеници да наше грађане све више погађају негативне последице климатских промена”, рекла је председница парламента.
Гојковић, која је и председница скупштинског Одбора за заштиту животне средине, изразила је спремност да се, поред јавне расправе, организује и јавно слушање о том закону јер је, каже, важно да се чује глас науке.
