Истраживање у коме се на питања о разлозима бомбардовања, сарадњи Србије са алијансом и прихватању извињења војног савеза изјашњавало 1.203 грађана у периоду од 16. до 20. марта ове године, показало је да Београђани најмање желе да виде Србију у НАТО, чак дупло мање од становника јужне и источне Србије.
Извињење НАТО-а не би прихватило 62 одсто испитаних, док би једна трећина испитаника, углавном млади, то урадила. Извињењу се
највише противе испитаници 30-44 година, као и особе из региона Београда и Западне Србије са Шумадијом.
Већина сматра и да Србија не може имати користи од цланства у НАТО-у, њих 68одсто, а
односе Србије и НАТО грађани су оценили прелазном оценом - два, међутим, највећи број испитаника их оцењује јединицом, а само 3,6 одсто грађана сматра те односе одличним.
Када је реч о сарадњи, подржавају је углавном више и високо образовани, односно 26 одсто испитаних, а 66 одсто се противи сарадњи Србије и алијансе.
У Институту подсећају да 19 година од бомбардовања још увек није утврђена одговорност "политичких елита" за политику деведесетих, те да, како кажу, државне институције нису утврдиле ни приближан број жртава бомбардовања.
Позивајући се на податке Фонда за хуманитарно право, Институт наводи да је у НАТО нападима потврђено да је живот изгубило укупно 758 људи.
