"Практична примена споразума из дијалога била је екстремно спора. Никакви конкретни кораци нису учињени према успостављању Заједнице српских општина", навео је између осталог Гутереш у редовном тромесечном извештају о раду Унмика и ситуацији на Косову за период од 16. јануара до 15. априла 2017.
Као пример догадајаја који нису допринели ублажавању затегнутих односа Београда и Приштине, Гутреш је изнео иницијативу за трансформацију Косовских безбедносних снага у војску и претње Даута Харадинаја етничким чишћењем Срба уколико суд у Колмару изручи његовог брата Рамуша Србији.
"Јавни предлог да се Косовске безбедносне снаге транформишу у оружане снаге законским амандманом уместо уставним променама изавао је контроверзу", а та иницијатива је наишла на "снажно противљење косовских Срба, Београда и међународне заједнице, а посебно САД и НАТО," навео је Гутереш у извештају који ће бити представљен на седници Савета безбедности УН 16. маја.
Он је додао и да је 7. априла Даут Харадинај члан косовске Скупштине из Алијанске за будућност Косова и брат Рамуша Хардинаја "запретио ратом и етничким чишћењем" Косова уколико његов брат буде пребачен у Београд.
"Његове изјаве су наишле на снажну осуду међуанродне заједнице и косовског председника, а Унмик је издао саопштење у коме је навео да је коришћење говора мржње како би се претило етничким чишћењем неприхватљиво и разлог за озбиљну забринутост," навео је генерални секретар напомињући да је то озбиљно узнемирило срспку заједницу на Косову.
Према његовим речима, разлог за озбиљну забринутост представља и пораст национализма, а речи и акције које потпирују међунацоналне поделе не доприносе побољшању живота људи или стабилности у региону.
Гутереш је оценио да је охрабрујуће што су косовски Срби могли да учествују на председничким изборима у Србији без ометања и инцидената на дан гласања, али је у извештају који је објављен на сајту УН поменуо да су уочи избора групе косовских Албанаца блокирале путеве широм Косова у настојању да спрече Србе да присуствују изборном скупу СНС у Лепосавићу, што је, како подсећа наишло на осуду косовских власти, ЕУ и шефа Унмика.
Када је реч о повратку расељених, генерали секретар УН је изразио жаљење што тај процес и даље наилази на отпор на локалном нивоу уз опструкцију у региону Истока.
"Позивам политичке лидере да учине активнији напор да смање тај отпор и спрече да лажне приче замагле перцепцију и искриве чињенице. Иако су повратници познати и унапред проверени од стране косовских власти, неки функционери се и даље понашају неодговорно подстичући неосноване гласине о њима", указао је Гутереш.
Он је уједно подсетио све стране да је судбина многих несталих још увек нерешена истакавши да пружање одговора породицама које су предуго чекале остаје хуманитерни приоритет и захтева решеност званичног руководства обе стране.
Генерални секретар је у извештају навео и да Грађанска иницијатива Срспка листа у разматраном периоду окончала петомесечни бојкот косовске скупштине након усвајања закона о Трепчи и поново почела да учествује у њеном раду, објаснивши ту одлуку намером да се учини напредак у дуго одлаганој дискусији о успоставлајњу ЗСО.
Ставове Србије на седници Савета безбедности УН о Косову и Метохији, 16. маја, заступаће министарка правде Нела Кубуровић.
Она је рекла да ће мна седници истаћи да је Србија посвећена очувању мира и стабилности и опредељена за наставак дијалога са Приштином, али да неће остати нема на претње које долазе од албанских политичких лидера, великоалбанских лобиста и оних који се противе оснивању Специјалног суда за процесуирање злочина које су починили припадници ОВК.
