Дешавало се да се извршна власт често не придржава у потпуности програма због честих промена на политичкој сцени, избора, као и недостатка времена за спровођење. Међутим, Мировић каже, он свакодневно инсистира на томе да оно што је обећао 2016. године и испуни.
– У програму смо прецизно и конкретно набројали шта све желимо да урадимо за четири године и на томе инсистирам. Успели смо да заједнички с Републичком владом покренемо изградњу пруге од Београда до Новог Сада, и то је највећа инвестиција у Србији у овом тренутку, и у техничко-грађевинском и у финансијском смислу. Пруга има огроман значај за Војводину, не само за општине кроз које траса пролази већ и за развој економије, транспорта, туризма. Велика инвестиција је и изградња новог објекта Радио- телевизије Војводине, као и изградња индустријских пословних зона, а у овом тренутку тај посао се реализује у чак 11 војвођанских општина.
Које су капиталне инвестиције у овој години, и планови за наредни период?
– Покренули смо огроман талас инвестиција, и то је велики посао, који средина није баш најбоље прихватила, мислим на управе клиника, института, регионалних болница, требало ми је много времена да их убедим у то да имамо новца, да грађани, пацијенти, не заслужују да бораве у болницама у условима из педесетих и шездесетих година прошлог века. Приводе се крају радови у делу болнице у Панчеву, припрема пројектна документација за потпуну и темељиту реконструкцију готово свих регионалних болница у Војводини, пре свега највећих. Улагања у пољопривреду су велика, али су и моделиране мере, које треба да доведу до тога да произвођачи савременим технологијама постигну добит за себе, па за читаву земљу кроз порезе и развој.
На којем пројекту тренутно ради Покрајинска влада?
– Објекат Радио Новог Сада и „Студио М” смо добили прошле недеље у јавну својину Војводине, и након изградње нове зграде РТВ-а и пресељења, на том месту планирамо да отворимо Културни центар Војводине. У наредних неколико недеља формираћемо заједнички тим представника Фондације „Нови Сад 2021”, нашег секретеријата, Егзита, угледних културних делатника из Војводине с циљем да осмислимо концепт Културног центра, иако већ имамо неке идеје. Ту ће бити центар филмске уметности Војводине, све што је произвела „Неопланта филм” биће дигитализовано, историја филма, стрипа, музике у Војводини, и желимо да Нови Сад постане културна и туристичка атракција и тиме ћемо се бавити наредну годину.
Која је најзначајнија инвестиција у Војводини ове године ?
– Ове године стратегијски најзначајнија инвестиција у Војводини тиче се система за наводњавање у оквиру Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, затим каналске мреже које одржава ЈВП „Воде Војводине”. У овом тренутку радимо на 14 локација, и раде се велики регионални системи за наводњавање, двонаменски системи, почев од система Палић па даље. Први је већ завршен – Међа у Банату. У питању су велике инвестиције, које деценијама нису рађене у Војводини, а фонд износи 100 милиона долара и мотивисаћемо пољопривредне произвођаче да кроз субвенције набаве машине, односно прскалице, пумпе, да би из водозахвата који ће обухватати два система, захватали водене површине.
Концепт равномерног развоја Војводине је мото ове покрајинске владе. Да ли сте у томе успели?
–Трудили смо се да конкурсе почињемо на време, и то је важно јер, није се десило да неки државни орган распише конкурс 5. јануара, као што смо то ми урадили. Мали пример како би требало радити да се добије на времену, а самим тим подигне ефикасност и продуктивност, и смањи бирократија. У јужном Банату још увек имамо значајне проблеме када је реч о степену развијености, исти је случај у Западнобачком округу, те смо много радили с тим општинама да бисмо побољшали економски амбијент, индустријске зоне, као и локалну инфраструктуру, да бисмо оснажили општине. Још увек 18 општина мора брже да се развија да би људи остали у њима, али успели смо да преко мера Развојне агенције упослимо 1.500 грађана, те смо увели меру да највише новца за радно место дамо у мање развијене општине. Успели смо и да набавимо медицинску опрему где је потребна у локалним домовима здравља у мање развијеним општинама, које су морале да сачекају да се заврше наслеђени пројекти као што су изградња „Жежељевог” моста у Новом Саду и Народног позоришта у Суботици, иначе би још више новца било усмерено ка неразвијеним општинама, али ћемо то променити у будућности.
Које бисте локалне самоуправе издвојили да предњаче у привлачењу инвестиција и запошљавању?
– Сремске општине – међу њима свакако Рума – за изненађујуће кратко време је од великог минуса у буyету, уз нашу помоћ и помоћ Владе Србије, дошла до шест нових фабрика, великог суфицита у буyету, и у неким сегментима промовише политику бесплатних услуга. Зрењанин је наставио да привлачи инвестиције, због реконструкције пута од Новог Сада до Зрењанина, а ускоро ћемо реализовати брзу саобраћајницу Нови Сад – Зрењанин и Зрењанин – Београд, што ће за Банат много значити, а коштаће 200 милиона евра. Сомбор, који има огромне потенцијале, такође се пробудио. Радимо индустријску зону и још не видимо ефекте, али су ту сви елементи за развој Западнобачког округа, где је Сомбор почео да води. Јужни Банат, централни Банат, свим мање развијеним општинама убудуће ћемо посветити више пажње, Шид и даље има више од 4.000 незапослених и тамо градимо индустријску зону на самом ауто-путу. Ириг има велики потенцијал такође, мора више да улаже у пољопривреду и туризам.
Како напредују заједнички пројекти Покрајинске владе и Новог Сада?
– Моја одлука је била да значајну суму уложимо у град Нови Сад, и у изградњу зграде РТВ-а, која је од националног значаја. Град с Покрајинском владом од 2000. до 2016. године, без разлике ко је и када био на власти, није имао тако ефикасну сарадњу као што има данас. Уложили смо више од милијарду динара у десет пројеката који се раде, или су при самом крају, што јасно говори да смо урадили добар посао, а наредних година ћемо мењати политику у корист мање развијених средина.
Како сте задовољни функционисањем Покрајинске владе и односом с коалиционим партнерима?
– Имамо веома добру сарадњу и координацију на недељном нивоу, председник Скупштине Иштван Пастор и ја разговарамо сваке недеље, и СВМ нам је, заједно са СПС-ом, најзначајнији партнер. Инсистирам на томе да све што договоримо има ноту заједничког, и да нема појединачне иницијативе, већ да сваку одлуку више пута меримо и иза ње стојимо заједно.
Шта сте желели да урадите, а нисте?
– Само два пројекта од свих које сам набројао у програму Покрајинске владе нису започета. У питању је изградња Фрушкогорског коридора, и Б и Ц блока Клиничког центра у Новом Саду. Када је у питању изградња Фрушкогорског коридора, формирана је радна група Владе Србије и Покрајинске владе на техничком нивоу за преговоре, који ће довести до уговора, док је пројектна документација спремна. Тражимо начин финансирања. Влада Србије је све потенцијалне извођаче радова усмерила на варијанту концесионог уговора за изградњу саобраћајнице. Б и Ц блок Клиничког центра у Новом Саду има можда и већи значај, а добре вести су да је Влада непосредно пред уговарањем изградње Клиничког центра у Београду, што значи да ће се и Министарство здравља и Покрајинска влада у наредна два-три месеца потпуно усмерити на изградњу два блока у Новом Саду. То даље значи да до краја године, или почетком идуће, имамо уговор о радовима у рукама. Невезано за ту инвестицију, почињу радови на Инфективној клиници, Клиници за неурологију и неуропсихијатрију, као и Клиници за ортопедију и многим другим, а у току је припрема и за реконструкцијуу Интерне клинике, које ће радити републичке власти на иницијативу Покрајине.
Како оцењујете сарадњу с опозицијом?
– Дуго сам био у опозицији и веома је поштујем и трудим се да одговорим на сва њихова питања. Није било случаја када нисам дозволио да у потпуности изнесу све своје ставове, нити је било случаја када нисмо одговорили на сва питања, потпуно смо поштовали процедуру Покрајинске владе и у односу посланика већине и мањине у Скупштини. Сматрам да је опозиција затечена ефикасношћу коју смо показали, спровођењем програма доследно од тачке до тачке, те су њихове критике прешле на теоретску раван јер их је наша тактика игре изненадила. Крајње смо практични, остварујемо све што јавно кажемо, обухватамо готово све области живота и рада и имамо осам милијарди динара већи буyет у односу на затечени, пуну координацију с Владом Србије и све опозиционе стране су ту затечене. С деснима имамо чак и неке подударне ставове кад су у питању национални симболи, јединствена држава, заједничка политика, а леви су затечени тиме какве је ефекте дала политика окупљања око пројеката – веће него политика сукоба.
Шта бисте поручили грађанима Војводине на половини овог мандата?
– Важно је да људи препознају себе и своју будућност у ономе што радимо, и да не мисле да се то ради због било чега другог осим тога. Постоје две врсте политичара: они који су на јавној сцени и они иза којих не остају дела и њихов мотив је мени изненађујући и одлука да се баве јавним послом, а да нису у стању да нешто конкретно ураде за људе. Моја порука грађанима је да сви заједно, ми који предводимо, али и они који желе да критикују или усмеравају, подржавају, или се супротстављају, имамо више храбрости, али и подршке грађана или критике, никако безвољности, да Војводина крене још брже. Трудим се да искажемо све потенцијале. Само један пример је Фрушка гора, која је невиђени национални потенцијал и није то тако тешко подићи све, реконструисати путеве, изградити пристаништа, удахнути живот културним садржајима и дати нове туристичке дестинације. На таквим великим стварима морамо да радимо сви.
Маша Стакић
