Отуда је и за нас као приступајуће земље важно да анализирамо све ово, са посебним освртом на чињеницу да ће седмогодишњи износ IPA III износити 12,5 милијарди евра (по ценама из 2018) за све државе кандидате и потенцијалне кандидате, по новим правилима која још нису до краја уобличена.
У периоду 2014-2020. укупан износ за све IPA кориснике је био 11,7 милијарди евра. Србија је имала око 200 милиона евра годишње - значи око 1,4 милијарде евра за седам година.
"Сада ће се ићи на другачији поступак кандидовања пројеката, па не знамо колико ће свака држава имати на располагању од овог износа, свакако нешто више него у претходном седмогодишњем периоду, али не значајно више. И сама председница ЕК Урсула фон дер Лајен је изразила жаљење што су због измењеног предлога санације морали да смање износе за политику суседства и претприступне фондове. Дакле, боље него што је било, али не колико је најављено", казала је Јоксимовић.
Како је навела, Србија је и до сада најбоље користила доступна средства, "имали смо значајне и добро спроведене пројекте из области инфраструктуре, здравства, образовања, иновација, енергетике, реформе владавине права и јавне управе, пољопривреде, животне средине".
"Имамо и сада велики број пројеката које ресорна министарства припремају и која ћемо кандидовати, са посебним акцентом на повезивање региона, животну средину, дигитализацију, образовање, здравство, а који ће наравно допринети јачању отпорности српске привреде и смањивању разлика са просеком БДП ЕУ, што и јесте суштина кохезионе и регионалне политике ЕУ", навела је Јоксимовић.
Наравно, додала је, очекујемо и за мај најављени, па због пандемије за јесен одложени подстицајно економско-инвестициони план за Западни Балкан, који ће, како је навела, створити и додатне могућности за санирање последица пандемије и укључивање српске економије у европске токове опоравка.
Јер, објаснила је Јоксимовић, свака инвестиција, бесповратна средства или повољни кредити у будућем периоду биће од виталног значаја за опоравак привреде и укупан развој.
У вези са IPA III седмогодишње перспективе, Јоксомовић је нагласила да је годинама као министар за европске интеграције, истовремено и Национални IPA координатор, заједно с Министарством на чијем је челу била задужена за припрему и преговоре за поглавље 22 које се тиче регионалне политике и координације структурних инструмената, што су припреме за прелазак на знатно веће структурне фондове онда када Србија постане чланица ЕУ.
У том је контексту навела да је њено министарство припремило и послало у Брисел Акциони план који представља мерило за отварање поглавља 22, те да сада чекамо одговоре од Европске комисије, а Јоксимовић каже да је уверена да је то једно од најважнијих поглавља које смо припремали, те додаје да би могло ове или наредне године да буде спремно за отварање.
