Кинези ће градити Фрушкогорски коридор

Потпредседница Владе и министарка грађевине Зорана Михајловић најавила је да ће у понедељак у Београду почети завршне разговоре о закључењу комерцијалног уговора с кинеском компанијом ЦРБЦ за изградњу Фрушкогорског коридора.
 Zorana Mihajlović i Igor Mirović Foto: Tanjug /J. Pap
Фото: Зорана Михајловић и Игор Мировић Фото:Танјуг / Ј. Пап

– Наш план је да најкасније у новембру имамо комерцијални уговор, а у исто време да се шаље апликација кинеској Ексим банци ради финансирања и с надом да следеће године можемо почети радове – казала је Зорана Михајловић јуче у Новом Саду. – Ја знам да ће бити доста критика зашто то није било раније, али мислим да су многе ствари морале да се ураде везано за документацију јер смо се ми определи да све што радимо, пре свега, радимо онда када имамо све што је потребно.

Петроварадин, Ириг и Рума добијају обилазницу, Нови Сад један велики мост...

Она је посебно истакла председника Покрајинске владе Игора Мировића који је на зајдничким састанцима на којима се утврђивала инвестициона стратегија инсистирао на томе да се састанци не заврше док се не изнесу све потребне информације везане за Фрушкогорски коридор.

Мировић је информацију о скором избору извођача радова и финансијера окарактерисао као добре вести и захвалио се свима који су до сада учествовали у том пројекту

– Петроварадин с обилазницом, Ириг с обилазницом, Рума с обилазницом, Нови Сад с једним великим мостом – то је наша већ опипљива будућност. Остаје нам само да кажемо: хвала свима који су до данас учествовали у пројекту и који ће то чинити од данас – казао је Мировић.


Новац за документацију појачао здравство

Говорећи о ауто-путу Нови Сад – Зрењанин – Борча, који је и у припремном делу преузет од Владе Србије, председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да је Дирекција за путеве припремила пројектни задатак за ту путну деоницу.

– Имали смо иницијални идеју да заједнички финансирамо пројектну документацију, а онда је Влада Србије одлучила да је финансира самостално. Колико сам упознат, у току је припрема пројектне документација и верујем да ће бити завршена у наредних шест месеци – изјавио је Мировић.

Он је рекао да је Покрајина 250 милиона динара, које је определила за пројектну документацију, усмерила на реконструкцију дела Клинике за гинекологију и акушерство.

– За пет-шест дана крећемо тамо с радовима. Дакле, нисмо новац тако бацили улудо – закључио је Мировић.


Министарка Михајловић изјавила је да ће ребалансом буyета бити издвојена додатна свота за реализацију великих инфраструктурних пројеката и да ће у новембру моћи да почну радови на изградњи ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума–Шабац–Лозница.

– Почињемо радове на мосту код Шапца почетком или средином новембра – рекла је Зорана Михајловић, и додала да Србија, захваљујући стабилној финансијској ситуацији 2019. и 2020. године, почиње изградњу шест ауто-путева, што је озбиљан инвестициони план.

На молбу да прокоментарише због чега су носиоци послова на свим великим капиталним пројектима стране компаније и због чега се предност не даје домаћим путарским предузећима, министарка је одговорила да, без обзира на то што су носиоци послова иностране фирме, домаће фирме су ангажоване као извођачи радова на свим пројектима у држави.

– Сваки уговор који се ради с Кинезима дефинише се на тај начин да минимум 50 процената морају бити домаће српске фирме, као и опрема. Рецимо, уговор на којем сада радимо с „Бехтелом” за Моравски коридор, као и закон који смо донели препоручује и претпоставља да мора бити коришћена домаћа опрема, домаћи грађевински материјал и да морају бити укључене домаће грађевинске компаније. Ми смо имали на неколико деоница конзорцијуме домаћих компанија – казала је Зорана Михајловић.

Она је додала да је деоницу Коридора 10 Српска кућа – Левосоје радила је домаћа компанија. Међутим, и поред тога што су домаће грађевинске фирме ангажоване најмање 50 одсто у сваком инфраструктурном пројекту, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре изразила је забринутост што оне немају довољно капацитета.

– Све нас брине капацитет наших грађевинских компанија и колико уопште могу да испрате све од тих послова које сада радимо, а који се мере милијардама евра. Оне су од средине деведесетих па после 2000. године прошле пакао када говорим о грађевинарству Србије. Компаније се сада дижу и данас држава размишља и разговара, управо због великих инфраструктурних пројеката, о томе да покушамо као држава да станемо иза наших грађевинских компанија да би успевале да се појаве као главни извођачи. Оне немају финансијски капацитет да се појаве као главни извођачи, и то је оно на чему се сада ради – закључила је Зорана Михајловић.     

А. Савановић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести