Кубуровић о "наслеђу" Хага, односима са ХР, 160 приправника

БЕОГРАД: Сви јавни документи Хашког трибунала биће доступни домаћем правосуђу, као и судовима у БиХ и Хрватској, а што ће бити омогућено формирањем информационих центара у тим земљама, каже министарка правде Нела Кубуровић. 
Kuburovic Nela/Fonet
Фото: FoNet

У интервјуу за Тањуг, а на тему "хашког наслеђа" Кубуровић истиче да је циљ тих центара да омогуће доступност свих јавних докумената Хашког трибунала, пре свега пресуда и судских списа који су у потпуности јавни. 

Она подсећа да је Резолуцијом Савета безбедности УН из 2010. предвиђено оснивање Информационог и Документационог центра у бившим државама Југославије, те наводи да је приликом последње посете председника Хашког трибунала Кармела Ађијуса Београду договорено да ће Србија радити на стварању Информационог центра у Београду, поред два информациона центра у Сарајеву и Загребу. 

"Тим поводом биће формирана радна група коју ће чинити представници Министарства правде и представници Трибунала, а која треба да утврди критеријуме на основу којих ће се оснивати информациони центар и коју докуметацију ће да има", напоменула је министарка.

Према њеним речима, циљ информационих центара је да омогуће доступност свих јавних докумената Хашког трибунала, пре свега пресуда и судских списа који су у потпуности јавни. 

Што се тиче докумената похрањених у архивама Трибунала, Кубуровић је навела да Србија то питање покушава да реши већ годинама, посебно у вези са поступцима који су обустављени, као што је случај са поступком против некашњег председника СРЈ Слободана Милошевића. 

"После његове смрти поступак пред Трибуналом је обустављен. Самим тим су се стекли услови да се докуметнација која је предата Трибуналу врати", навела је министарка.

Трибунал, додаје, поседује и бројну документацију која није коришћена у судским поступцима, односно није извођена као доказ пред судом, па не представља саставни део списа предмета и није јавна, због чега би, каже, та документа такође требало да буду враћена Србији. 

Поред тога, велики део те докуметације носи ознаку државне тајне, односно ознаку поверљивости, напоменула је министарка. 

"Приликом њеног достављања Хашки трибунал је тражио да то буде поштовано, тако да би и Трибунал сада требало да поштује степен поверљивости и да ту документацију не доставља странама које не могу са њом да располажу", нагласила је Кубуровић.

На питање када се може очекитати враћање документације Србији, министарка каже да је Србија у мало другачијем положају у односу на Хрватску и БИХ, јер је Механизам преузео пет поступака од Хашког трибунала против спрских држављана. 

"Велики део те докуметације ће се наћи пред Механизмом тако да верујем да нећемо у скорије време моћи да добијемо документа која смо достављали свих ових година", закључила је Кубуровић.

Што се тиче двоје радикала, Вјерице Радете и Петра Јојића, она верује да ће Србија и даље трпети притиске да их изручи Хагу јер је тај случај из трибунала прешао у Механизам који треба да оконча започете поступке.

"Верујем да ће председник Механизма Теодор Мерон наставити да тражи од Србије да се поступи по налогу судског већа", навела је министарка.

Подсећа, међутим, да од како постоји налог за њихово хапшење, Србија истиче да не постоје услови за изручење.

"То нарочито када се има у виду да је донета правоснажна судска одлука којом је утврђено да нису испуњени услови за изручење јер се не ради о кривичним делима која су предвиђена Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, односно јер се не ради о ратним злочинима нити кривичним делима који се односе на кршење међународног химанитарног права", навела је Кубуровић.

Осврћући се на случај ухапшених хулигана из Хрватске који су под истрагом Вишег јавног тужилаштва у Београду због нереда на београдском дербију, Кубуровић је навела да њихова матична држава није имала никакве захтеве према Србији, осим молбе да јој се достави обавештење у којој фази поступка се налази конкретан случај и на који се начин процесуира. 

Упитана да ли ће хрватски хулигани моћи да казне служе у Хрватској уколико буду осуђени пред београдским судом, Кубуровић је навела да страни држављани увек могу да траже да казну затвора издржавају у својој матичној држави у зависности од споразума које Србија има са земљом порекла осуђеног лица. 

Што се тиче изручења Исмаила Морине из Хрватске, чији је суд још у септембру правоснажно одлучио да су испуњени услови за његово изручење Србији, Кубуровић је навела да за сада нема никаквих информација да ли ће и када њен хрватски колега донети коначну одлуку о изручењу - односно да ли ће дати сагласност за изручење или не. 

Када је реч о међународној правној помоћи између Србије и Хрватске за поступање у кривичним предметима који се односе на ратне злочине, сарадња је, према речима Кубуровић, на изузетно ниском нивоу. 

"Република Хрватска не одговара готово ни на једну замолницу која јој буде упућена из Србије. То је последица њиховог Закона о ништетности из 2011. године којим су анулирани сви бројни споразуми о сарадњи потписани пре тога, а који су се односили на процесуирање управо ратних злочина", напоменула је Кубуровић. 

Говорећи о обнови и попуњавању кадрова у правосуђу, министарка помиње да је Министарство правде недавно расписало конкурс за пријем 160 приправника који ће после три године бити први пут примљени у радни однос и бити плаћени за свој рад.

Пријава на конкурс, како је рекла, истиче почетком јануара, а током месеца Правосудна академија ће организовати полагање писаног теста неопходног за пријем.

 

EUR/RSD 118.0876
Најновије вести