Лихт, која је отворила панел “Одржива решења за Западни Балкан”, у оквиру другог дана Београдског безбедносног форума, подсетила је да када је пре осам година почео да се одржава тај форум, најважније питање је било како вратити глобалну дебату на Балкан и осигурати да он постане њен део.
Она је, такође, подсетила да су земље Балкана биле убеђене после самита у Солуну да ће постати пуноправне чланице ЕУ, али се то није десило."Не само да нисмо за столом као пуноправне чланице ЕУ, већ још тежимо за европском перспективом. Неки од нас се налазе у процесу приступања ЕУ, неки се надају да ће ускоро бити тамо", рекла је Лихт.
Она је, такође, подсетила на оно што је бивша шефица хрватске дипломатије Весна Пусић рекла јуче на форуму - да је процес приступања процес изградње државе."Не увек успешан, некад много спорији него што смо очекивали", навела је Лихт додајући да су за већину ствари одговорне наше земље.
Лихт је, међутим, додала да су организатори Београдског безбедносног форума убвеђени да одлука да се одложи отварање поглавља за Северну Македонију и Албанију и визна либерализација за Косово подривају главну идеју процеса приступања као процеса изградње државе.
Оне је, стога, позвала чланове европске породице да размотре одлуку да одложе те датуме."Имаћете времена да реформишете ЕУ, али процес приступања може да се настави, а ми морамо да будемо део тог процеса", рекла је Лихт.
Она је упозорила да ако се то не деси неће само ова три друштва бити озбиљно угрожена оценивши да, ако Балкан остане ван ЕУ, може да уследи лош крај за све.
Лихт је истовремено подсетила да је БСФ пре неколико година одао почаст трима жена које су, како је навела, учиниле много за регион, попут бивше шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, њене наследнице Федерике Могерини и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Она је, овог пута, одала почаст 16-огодишњој шведској еколошкој активисткињи Грети Тунберг која је целом свету улазала на једног од главни изазова - климаске промене.
"Хвала што си оно што јеси", рекла је Лихт.
