То, како је навео Линта, произлази из чињенице да се она залаже за кључан искорак у српско-хрватским односима само под условом да се реше питања несталих, да Србија укине регионалну надлежност у суђењима за ратне злочине, да Србија прихвати хрватску позицију у вези границе на Дунаву, да се говори, пре свега, о правима Хрвата у Србији, као и да се престанемо враћати у Други светски рат што, како је указао, значи да се ћути на рехабилитацију усташтва.
Линта истиче да Хрватска не треба да помаже Србији да што пре уђе у ЕУ већ треба, ако заиста жели сарадњу са Србијом, да почне да решава бројна отворена питања.
То су питања која се односе на повратак одузетих имовнских, стечених и других права протераним Србима, ексхумацију посмртних остатака Срба који се налазе на познатим локацијама, идентификацију посмртних остатака страдалих Срба који се налазе у Заводу за судску медицину у Загребу, кажњавање одговорних за ратне злочине над српским цивилима и заробљеницима, поштовање права преосталих Срба у Хрватској, економски развој крајишког подручја, омогућавање да српске фирме могу да слободно улажу свој капитал у Хрватској као што то могу хрватске фирме у Србији.
Поред тога, Хрватска треба треба да покаже нулту толеранцију према усташтву на начин да уклони табле убијеним хосовцима са усташким поздравом 'За дом спремни' у Јасеновцу и Кутини, споменик убијеним усташама у Сиску и да процесуира поједнице и групе које шире говор мржње и насиље према преосталим Србима у Хрватској, навео је Линта.
