„Пред нама су сада два важна пута. Један је да одржимо тешко стечену финансијску стабилност, а други да пронађемо нове изворе раста. Приоритети су нам, пре свега, далхе повећање плата и пензија, а затим још више новца за капиталне инвестиције, а све то део је новог инвестиционог плана председника Вучића, за који тврдим да је визионарски", рекао је министар Мали у изјави за О2 тв.
Јер, како је рекао, сада када имате финансијску стабилност и никада бољу позицију на финансијском тржишту, остаје нам само да наставимо раст.
"Један од најбољих начина је кроз велика улагања у инфраструктуру, али одговорно, и на одрживим основама. Хоћемо да обезбедимо бољи животни стандард на здрав начин, не скупим задуживањем, како је радила претходна власт“, рекао је министар.
Мали је рекао да осим завршетка коридора 10, у августу се отвара крак према Бугарској, отвара се коридор 11, од Сурчина до Чачка, и само ове године ће почети радови на четири ауто-пута.
"То је све део новог инвестиционог плана. Ми ћемо од локалних инфраструктура тражити и која су то недостајућа улагања , у канализациону и водоводну мрежу, улагаћемо и у фабрике за пречишћавање отпадних вода. Хоћемо и да завршимо мрежу путева у целој Србији, уредимо железничку инфрастуктуру, али и метро у Београду који ће не само решити саобраћајне гужве, већ и подстаћи дал?и раст економије. Све то ће утицати на раст БДП-а на 5, 6 или 7 одсто годишње“, каже Мали.
Говорећи о недавној посети Лондону, где је учествовао на Блумберговом „Форуму о развоју нових тржишта и перспективама у 2019. години“, и говорио на панелу о изазовима са којима се сусрећу земље у развоју, министар каже да је Србија била звезда те конференције, јер нико није очекивао да ћемо остварити такав успех на лондонској берзи.
“Поново смо Србију вратили у жижу интересовања, али по лепим вестима и најбољим могућим резултатима које смо остварили. Има још много ствари које тек треба да урадимо, тек смо кренули у праве структурне реформе, али смо најтеже одлуке оставили иза нас. Сад треба наставити тим путем“, каже Мали.
Министар објашњава да је то била веома важна конференција за Србију, јер су учествовали и министри финансија из целог света.
„Ја сам причао не само о реформама које смо спровели од 2014. до данас, већ и о добрим резултатима које смо остварили, с обзиром на то да смо прошле године имали стопу раста од 4,3 одсто, то је највиша стопа раста у последњих десет година у Србији и управо то нам је стратегија за дал?и раст. Паралелно са све већим приливом директних страних инвестиција, ми смо прошле године имали 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција, у последњих пет година 180 фабрика је отворено у Србији, ове године за првих пет месеци имамо 17 одсто више страних директних инвестиција него прошле године. Све земљ у околини немају толико колико имамо ми, а то за нас значи да се клима променила, Србија је променила свој имиџ, иде чврстим корацима напред, финансијски смо стабилни“, каже министар.
Подсетио је и на невероватан успех постигнут на Лондонској берзи, где је Република Србија емитовала десетогодишњу обвезницу по историјски ниској каматној стопи.
„Сама чињеница да је неко хтео да инвестира у десетогодишње обвезнице, говори да свет верује у Србију и нашу стабилну економску политику која ће се водити и у будућности. То је најважнији догађај, врло је важно да грађани Србије разумеју шта се десило прошле недеље на Лондонској берзи", рекао је министар.
Дакле, од 2013. Србија, подсећа, није била на међународном тржишту капитала, и ми смо после толико времена ипак решили да изађемо на берзу, и да видимо по којој каматној стопи можемо да се задужимо, с циљем да то што добијемо искористимо да вратимо оне скупе кредите из 2011. и 2013. године.
"Просто је невероватно да је за милијарду евра које је нудила Србија, тражња била 6,4 милијарде евра, дакле, преко 300 инвеститора се јавило и веровали или не, ми смо добили најнижу каматну стопу, на десетогодишњу обвезницу од милијарду евра ми смо добили каматну стопу 1,6 одсто“, каже Мали.
Не крије да је било бојазни, јер Србија није дуго излазила на међународно тржиште.
„Иако смо знали да нас хвале и ММФ и Светска банка, напредујемо на дуинг бизнис листи, али опет, нисмо дуго изашли пред инвеститоре, пред пензионе фондове који дају новац, а они су највећи критичари било које земље, а треба свој новац да уложе у вас. Људи треба да схвате да је ово историјски успех за Србију“, каже министар.
Мали је подсетио и да је за Србију од изузетног значаја скидање са сиве листе ФАТФ.
„Ми смо несрећно били стављени на сиву листу и у међувремену је парламент усвојио 12 закона и преко 70 подзаконских аката како би били скинути са листе. Све смо учинили с наше стране и дали пример другим земљама како у кратком временском периоду можете испунити све стандарде и услове да докажете да сте земља која се снажно бори против прања новца“, каже он.
Да реформе нису биле толико тешке, тврди министар, данас не би имали одличну ситуацију у буџету и суфицит већ трећу годину заредом.
„То је као да сте пали, па сте устали, мало ходали и опет почели да трчите“, каже Мали.
Подсећа да је стопа незапослености 2013. била 25,9 одсто, данас је испод 12 одсто и има тенденцију смањења.
„Годинама смо имали дефицит, због чега нам је јавни дуг растао, а сад имамо суфицит трећу годину заредом из ког се финансира и повећање плата и пензија, и инвестира у километре и километре нових ауто-путева. Ми смо за првих пет месеци, 8,5 милијарди у суфициту. Учешће јавног дуга у БДП-у, 2013. било је преко 76 одсто, сада је између 50 и 51, са тенденцијом смањења, при чему је ниво Мастрихта 60 одсто. Ми смо у сигурној зони. Када погледате све те показатеље, јасно видите да је наша финансијска ситуација никада боља“, каже министар.
Мали каже и да ће се на јесен повећати минимална цена рада. У овом тренутку не може да каже тачно колико, јер треба постићи договор и са синдикатима и послодавцима, а уколико се не постигне, одредиће је Влада, али објашњава да ће свакако бити значајно већа. Каже и да ће се ићи и на смањење оптерећења на зараде, јер економска ситуација то сада дозвољава.
Што се Комерцијалне банке тиче, министар каже да је од седам пристиглих понуда, шест проглашено исправним, сада се очекује улазак у тзв. дата роом, ради се анализа података и половином септембра треба да се направи понуда.
„Нама је проналажење стратешког партнера један од реформских циљева. Ми смо власници 43 одсто, даке мањински смо власници, желимо да нађемо озбиљног инвеститора који ће се посветити развоју те банке, јер она је наш велики бренд. Важно је да имамо шест заинтересованих, и фондове, и пословне банке, та конкуренција је здрав начин да дођете до што више цене. Биће то још једна лепа прича која ће на најбољи начин промовисати нашу земљу и наш финансијски систем“, каже министар.
Најављује и да ће се у септембру усвајати и пакет закона о алтернативним и инвестиционим фондовима, нови закон о рачуноводству, као и о ревизији.
„Тај пакет системских закона допринеће још више развоју нашег финансијског тржишта“, оценио је министар.
